Nema koristi od hladnjače, jagode prodaju na licu mesta

U Pomoravskom okrugu, u Despotovcu, voćari mogu da zarade jedino prodajom na licu mesta. Porodica Saše Ilića može dobro da zaradi od prodaje jagoda "na njivi". 

Prodaja ovog voća hladnjačarima nije donosila očekivanu zaradu pa se Ilić dosetio da ih ove godine prodaje na licu mesta. Srećna okolnost je ta što se njegova njiva nalazi na raskrsnici puteva za Despotovac i Svilajnac.

Jagode: Obezbedite dobar prinos uklanjanjem stolona na vreme

Ilić voće pakuje u korpice i svakodnevno može da proda od 250 do 300 kilograma. Tako da je na ovaj način uspeo da proda celokupan rod, pišu Večernje novosti.

"Svilajčani i Jagodinci upale auto i dođu ovde da kupe dva kilograma jagoda. Prevale i po 30 kilometara zbog njih. Pored toga, ovo je prometno mesto pa i oni koji prvi put prolaze, svrate da kupe sveže jagode", zadovoljan je ovaj Despotovčanin.

Hladnjačari nisu hteli jagode

Ovaj voćar je zasad jagoda, sorte roksana, od stotinak ari, podigao pre četiri godine, na gazdinstvu svoje supruge Tatjane, u Balajncu.

Prethodne tri godine imao je velike gubitke, zato što hladnjačari nisu hteli da otkupljuju vlažne jagode pa se dešavalo da kući vrati i čitavu tonu ovog voća. Pored toga, hladnjačari su plaćali 110 dinara za kilogram, a on je na početku prodavao jagode za 200, a zatim i po 150 dinara za kilogram. 

"Sa hladnjačarima se ne bih nikad više kockao. Prodajom na ovaj način, porodica može da živi samo od zarade na jagodama. Doduše, zbog obilnih kiša, umesto 10 tona, rod je oko četiri tone jer su tri tone istrulile. Možda sam mogao da ih spasem prskanjem, ali nisam hteo da ih hemijski tretiram. Jedino sam ih đubrio kroz sistem za navodnjavanje "kap po kap"", objašnjava Ilić. 

Planiraju proširenje proizvodnje jagoda

Njegov otac, Živorad, kaže da je video da od poljoprivrede nema neke velike koristi pa je u svojoj 55 godini života otišao u Sloveniju da radi kao vozač. Onda je zatim došao i njegov sin. Ipak, nakon nekog vremena vratili su se u Srbiju i zarađen novac uložili u uzgoj jagoda. 

"Iako imamo najveći zasad jagoda u opštini, planiramo da ga proširimo i da jagode uzgajamo pod plastenikom i prerađujemo u slatko i džemove", objašnjava Živorad. 

Preporuke u proizvodnji jagoda na folijama

Kada su podizali zasad, morao je da se iskopa bunar, dovuče voda i struja. Primera radi, samo za jedno navodnjavanje potrebno je oko 12.000 litara vode.

"Radnici su problem, iako se branje plaća 200 dinara po satu. Srećom, beru Stenjevčani, koji su i podigli zasad i koji ga održavaju. A mi radimo kao komuna. Kada treba, pomažu Sašini sinovi, moji unuci Predrag i Aleks, ali i moj mlađi sin Miša, koji ima auto - servis u Despotovcu",ponosno kaže Živorad.