Neizvestan izvoz krči zasade jabuka u Tavankutu?

Neupitni simbol Tavankuta kod Subotice - voćarstvo, polako ali izvesno upada u krizu koja će mnoge proizvođače prinuditi da obustave proizvodnju. Uz vremenske nepogode koje su sve češće, sve je primetniji problem plasiranja proizvoda na strana tržišta, ali i sam proces proizvodnje. Udare ovog negativnog procesa prvo osete manji proizvođači čiji se zasadi mere u nekoliko hektara, ali je sada već sasvim sigurno da su ovom krizom pogođeni i oni kojima je to jedina delatnost i izvor prihoda, piše Hrvatska riječ.

Antun Tumbas, voćar i član zadruge Voćko, bavi se uzgojem jabuka, breskvi i nektarina više od 30 godina. Njegove procene trenutnog stanja u voćarstvu su obeshrabrujuće, a nije posebno optimističan, ni kada je u pitanju budućnost.

"Budućnost je neizvesna, ne samo u voćarstvu nego i u poljoprivredi uopšte. U poslednje dve godine u Tavankutu se iskrčilo voćnjaka koliko u prethodnih 20, najviše jabuke. Cena voća je mizerna, a proizvodnja je sve skuplja", kaže Tumbas.

Iracionalni prohtevi

Velike poteškoće voćarima prave i sama pravila tržišta koja postavljaju ponekad iracionalne prohteve kada je u pitanju kvalitet voća. Tako politika zaštite konkurencije unutar EU diktira strožije uslove za one koji nisu članice Unije.

"Tržište Evropske unije je za nas nedostupno, ostaje nam samo Rusija i zbog toga nas mogu ucenjivati otkupnim cenama. Pogubne su i reklamacije na robu koja odlazi u Rusiju, jer nam se ne isplati da vraćamo šleper već da prodamo po duplo nižoj ceni. Dobri odnosi Srbije i Rusije nemaju nikakav pozitivan uticaj na nas proizvođače, a ne možemo se nadati plasmanu na tržištu Evropske unije dok ne postanemo njena članica."

Put bečejske jabuke vodi u Rusiju - koje su tajne uzgoja?

Inače, kako je Tanjug nedavno objavio, a preneo RTS, odobrena Ratifikacija ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) daje mogućnost da bez carine srpski poljoprivredni proizvođači izvoze na tržište od gotovo 200 miliona stanovnika mnoge proizvode. Između ostalog, reč je o izvozu 2.000 tona cigareta, 400 tona kravljeg sira, neograničen izvoz ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije.

Rusko tržište jedina opcija

Zadruga Voćko okuplja 19 voćara i raspolaže značajnim kapacitetima skladištenja voća. Dugi niz godina su upravo ovi voćari bili svetli primer svima koji su poznavali prilike u voćarstvu. Ovaj vid udruživanja je do sada imao za cilj zajedničkog nastupanja na sve zahtevnija tržišta, ali se sada pojavljuju novi izazovi i potencijalni period tranzicije koji će možda rezultirati sadnjom nekih novih kultura, piše dalje Hrvatska riječ.

Marijan Davčik, voćar i direktor zadruge Voćko je oprezan u tmurnim predviđanjima, ali je siguran da se na sve ove nepovoljne okolnosti mora naći način prilagođavanja da bi voćarstvo ostalo brend Tavankuta.

"Činjenica je da se zasadi jabuka vade, što ne bi bila loša vest ukoliko bi se sadile nove sorte. Veći deo voćara je zadržao tehnologiju uzgoja koja je bila aktualna krajem prošlog veka. Savremeni trendovi nalažu da se sade nove sorte jabuka, gušći zasadi, stalna prihrana kroz sistem navodnjavanja, naročito u našim predelima gde su slabo bujne podloge i stavljanja zasada pod protivgradnu mrežu. Rusko tržište je za sada jedina opcija jer je domaće prezasićeno, a što se tiče EU, koče nas standardi poput Global G.A.P, a koji se odnosi na samog proizvođača", ističe Davčik.

EK: Popuštanje mera stvara dobre izglede za poljoprivredno - prehrambeni sektor

Kada je reč o perspektivama, članovi Voćka su doneli odluku o kupovini postrojenja za preradu jabuke u sok, nadajući se da će proširenjem asortimana nadomestiti stroge zahteve tržišta koja važe za konzumnu jabuku.

"Trenutno su u toku pregovori sa trgovinskim lancem Lidl oko preuzimanja naših sokova od jabuke. Radi se o potpuno prirodnom soku koji se dobija ceđenjem, potom se pasterizuje i toči u staklenu ambalažu."

Na mesto grožđa - konzumna jabuka

Prvom polovinom prošlog veka, Tavankut postaje poznat po vinogradima u kojima se osim vinove loze mogao naći i pokoji zasad jabuka, krušaka, šljiva i badema. Vinogradi su bili zasađeni usključivo na peskovitom zemljištu, prinos je bio znatno manji nego što je to danas, a tržište je podrazumevalo bližu okolinu (Subotica i Bajmak). Nakon Drugog svetskog rata, ovakvi zasadi polako izumiru, a njihovo mesto zauzimaju voćnjaci, najviše zasadi konzumne jabuke.

Danas zasadi voća zauzimaju skoro 500 hektara, a najzastupljenija je jabuka sorte ajdared, jonagold, golden delišes a potom šljive, breskve, višnje i ostalo voće u manjoj meri.