Mrežica oko sadnica voća - najsigurnije rešenje protiv glodara

Nakon prolećne ili jesenje sadnje voća jedna od mera koja se obavezno mora odraditi u ovom periodu po savetima struke je postavljanje mrežice oko sadnica, naročito na područjima gde su u većoj brojnosti prisutni zečevi, glodari i divljač. Najbolje rešenje za ovaj problem je ograđivanje celog voćnjaka mrežom, što predstavlja trajno rešenje protiv šteta koje mogu pričiniti životinje, ali i nesavesni ljudi.

Zaštita voćaka od divljači i glodara - ribljim uljem, svinjskom masti i ljudskom kosom?

Ovaj vid zaštite je najskuplji, pa se neki poljoprivrednici odlučuju za alternativne mere, kao što su postavljanje mrežica oko stabla, korišćenje različitih repelenata ili biološko suzbijanje.

Tokom kasne jeseni i zime, naročito kada padne sneg, zečevi i miševi usled nedostatka hrane nanose velike štete mladim voćkama. Glođu koru i pritom prekidaju sprovodne sudove biljnog tkiva praveći velika oštećenja biljkama.

Najveće štete su ukoliko se mlado stablo prstenasto ošteti u prizemnom delu, tada ono "pati" i zaostaje u porastu za drugim, neoštećenim biljkama. U proleće kada se steknu povoljni uslovi za razvoj biljnih bolesti, mogu se javiti i zemljišni patogeni koji povećavaju štete.

Efekat ovakvih šteta se ispoljava tokom vegetacije u vidu slabljenja biljaka, zaostajanja u porastu, pa čak i sušenja, a od voćnih vrsta najviše strada jabučasto, zatim koštičavo voće, dok vinova loza nije podložna oštećenjima jer sama kora sadrži tanine koji joj daju gorčinu, što odbija životinje.

Dupla zaštita zbog ranijeg iskustva

Mladi poljoprivredni proizvođač Radovan Stakić nastavio je porodičnu tradiciju uzgajanja voća, i ovog proleća je u svom selu Neštinu kod Bačke Palanke posadio još dva hektara jabuka. Stakići poseduju ukupno 26 hektara pod voćem i sve površine su u intenzivnoj proizvodnji. Voćari u ovom delu Srema imaju puno problema sa ovakvim štetama, pa je Stakić poučen iskustvom iz ranijih godina odmah nakon sadnje ceo voćnjak ogradio pletenom mrežom, ali je nedavno i oko svake sadnice postavio mrežicu.

"Razlog zašto postavljamo duplu zaštitu je taj što se dešava da zečevi iskopaju zemlju i provuku se ispod zaštitne ograde oko voćnjaka i oštete nam mlada stabla. Prošle godine, u toku kasne jeseni, smo posadili manju površinu trešnjama, međutim nismo stigli da postavimo mrežice oko stabla i baš to se desilo, zečevi su se provukli ispod ograde i oštetili sve sadnice", objašnjava Stakić.

Jedna rolna fasadne mrežice je dovoljna za 600 sadnica

Takve sadnice su na proleće morali da povade i posade nove na istom mestu, što im je dupliralo troškove. Prema njegovom dosadašnjem iskustvu, kao i iskustvu njegovog oca i dede, ovo je najjednostavnije i najsigurnije rešenje. Nije pokušavao da premazuje i prska stabla raznim repelentima jer, kako navodi, taj postupak mora da se ponovi do kraja zime, a njihov efekat nekada može i da izostane.

"Na ova dva hektara su četiri radnice odradile sav posao za dva dana, s tim da sam ja mrežice prethodno pripremio. Proces rada je takav da dve radnice idu uz svaki red, jedna nosi mrežice i pridržava, a druga heftalicom spaja oba kraja mrežice oko stabla."

Mrežice koje koristi su obične, fasadne. Kupljena rolna je dimenzije 50x1 metar, pa je pre postavljanja potrebno da se izmere i iseku na 50 centimetara visine i 16,5 centimetara širine. Otprilike, jedna rolna fasadne mrežice je dovoljna da se zaštiti 600 sadnica.

S obzirom na to da postavljanje mrežice oko stabla, u odnosu na druga ulaganja pri podizanju voćnjaka, uopšte nije skupo, Stakići ovaj vid "borbe" protiv zečeva i glodara vide kao najsigurniji i primenjivaće ga prilikom podizanja svakog novog zasada, jer u suprotnom štete mogu biti mnogo veće.