Koliko je efektivna protivgradna mreža, a padajuća?

Elementarne nepogode definitivno su jedan od najvećih neprijatelja poljoprivrednim usevima. Veliku štetu prošle godine u dobrom delu Srbije napravio je grad sa kojim se, nažalost, ne možemo boriti, ali mere zaštite koje možemo sprovesti, savetuje struka, treba i primeniti.

Čak 70 do 80 odsto štete u šumadijskim voćnjacima izazvao je prošlogodišnji grad, podseća stručnjak za voćarstvo u PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević.

"Najugroženije voćarske kulture, po dosadašnjem iskustvu, bile su ranocvetajuće voćke. Na našem terenu dosta su stradale kajsije, a zatim i breskve", navodi Milosavljević.

Skupa investcija, ali sa ekonomskim opravdanjem

Da do toga ne bi došlo, savetuje voćarima da postave protivgradne mreže koje u velikoj meri mogu da ublaže tako loš scenario.

"I male čestice grada mogu da smanje kvalitet proizvodnje, te je ovakva zaštita od velikog značaja. To jeste skupa investicija i ona ima ekonomsko opravdanje samo kod visoko prinosnih vrsta voća čiji plodovi imaju visoku cenu odnosno kod onih proizvođača koji se ozbiljno bave ovom granom agrara."

Preporučuje da takve sisteme treba instalirati kod intenzivnih zasada jabuke i kruške, breskve, trešnje dodajući da se, na ovaj način, plodovi mogu sačuvati i od ožegotina koje nastaju kao posledica izuzetno visokih temperatura i jakog sunca.

Smatra da su mreže sa betonskim stubovima sigurnije, dovoljno čvrste da izdrže opterećenje ove nepogode.

"One sa drvenim stubovima su jeftinije jer su lakši i elastičniji, potrebno je manje prateće opreme, ali imaju manju efikasnost", ukazuje Milosavljevićeva.

Padajuće mreže pokazale se kao dobre

A, pored standardnih, u poslednjih nekoliko godina, proizvođači biraju i padajuće mreže. Voćar Mihailo Prodanović iz Blaznave iz opštine Topola nad kojom se najviše pojavljuju gradonosni oblaci, pre četiri godine odlučio je da proba takav sistem i nije se pokajao, već planira i da još površina pokrije na taj način.

"Od sedam hektara pod jabukama, pod standardnom mi je 5,5 dok sam padajućom zaštitio ostatak. Ali, pod njom planiram da ove godine bude još 50 ari. Ova druga je za zasade koji imaju šire redove, nije sve pod 'vinklu' posađeno, te ne može svako stablo da se prekrije onom redovnom. Padajuća omogućava da se pokrije svaki zasad", navodi Prodanović.

Uz to je, napominje, i finansijski isplativija. Ni za montiranje, koje obavlja sam, nije zahtevna. Zaštita je identična, a jedino u čemu standardna ima prednost je, kaže, što omogućava lakši prilaz voću.

"Da su jednako dobre pokazuje činjenica da je ova nova uspela 99 odsto roda da mi odbrani od grada prošle godine, a ni sama nije bila oštećena. Kada dođe period precvetavanja ponovo ćemo je postaviti."

Nove kristal mreže

Da je zainteresovanost poljoprivrednika za zaštitu voćnjaka uz pomoć protivgradnih mreža velika, primećuju u kompaniji "Agrocentar Stefan" koja ih distribuira u Arilju, Beogradu i Novom Sadu.

"Uglavnom kupuju crne, gramaže 45 g po metru kvadratnom, koje imaju zasenu od 18 procenata. Ali, mi preporučujemo i kristal mreže koje imaju najveću propustljivost sunca i to za kulture koje proizvođači žele da stignu što pre, poput borovnice. Ta propustljivost omogućava da što više sunčevih zraka stigne do ploda", objašnjava Milovan Jovanović ispred ove kompanije.

Pretežno ih poručuju proizvođači jabuka, krušaka, malina, trešanja i borovnica, dodaje. Ocenjuje i da su, gore pomenute, padajuće veoma dobre za drvenasto voće, dok za bobičasto i jagodasto preporučuje ipak standardne.

"Mi još uvek nismo radili sa ovim novim, ali ko ima uslove da ih podiže i spušta, može ih koristiti. Međutim, one standardne su jednostavnije zbog pristupa voću jer nekad treba nešto da uradite na samoj biljci, a ne možete tek tako ako je prekrivena do kraja", objašnjava naš sagovornik.