Koji su regioni podložni mrazu i kako se boriti sa tim?

Nakon nekoliko izrazito toplih dana ponovo nam prognoziraju novi pad temperatura. Pored suša i vremenskih nepogoda, mraz u fazi cvetanja jedan je od ključnih faktora koji ugrožavaju prinose naših voćaka. A klimatske promene, koje utiču na veću incidentnost svih ovih pojava, polako ali temeljno menjaju prirodu voćarstva u Srbiji, piše dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za portal Klima101.

Na kojoj temperaturi kreću sa vegetacijom?

U Srbiji se komercijalno gaji 16 vrsta voćaka: jabuka, kruška, dunja, šljiva, višnja, trešnja, breskva i nektarina, kajsija, jagoda, malina, kupina, ribizla, borovnica, orah, lešnik i badem. Po FAO podacima iz 2019. godine, među njima u proizvodnji dominiraju jabuka i šljiva, sa oko 400.000 tona prinosa godišnje, s time što se šljiva gaji na gotovo tri puta većoj ukupnoj površini. 

Sve voćne vrste se mogu podeliti u četiri grupe, u zavisnosti od toga na kojoj prosečnoj dnevnoj temperaturi one kreću sa vegetacijom: od 9°C (kajsija i badem), preko 10°C (breskva, jagoda) i 11°C (šljiva, trešnja, malina) do 12°C (jabuka, kruška). Što je ova temperatura niža, voćka se ranije "budi", a samim tim je i verovatnoća javljanja mraza nakon cvetanja veća.

Najbolju ilustraciju kako vrsta, odnosno momenat kretanja vegetacije, utiče na rizik od mraza možemo videti na slikama, gde su prikazane precizne mape rizika od pojave mraza nakon kretanja vegetacije u zavisnosti od vrste. Belom bojom označene su teritorije gde se određena voćka uopšte ne može gajiti.

Čime se boriti protiv mraza?

Najvažnija direktna mera borbe protiv mraza je zaštita voćaka veštačkom kišom (orošavanjem). Usled dejstva mraza, kapljice vode koje dospeju na biljku pretvaraju se u led, pri čemu oslobađaju toplotu koja zagreva tkivo ispod i sprečava oštećenja. Međutim, ovaj metod je često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode: otprilike 40 m³ vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz. 

U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi tzv. frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. 

U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, tj. paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha i treba ga izbegavati - a posebno kada se umesto vlažne slame spaljuju materijali kao što su npr. automobilske gume.

Međutim, nije stvar samo u rešavanju akutnog problema i konkretnog mraza. Neophodna je primena i tzv. indirektnih mera borbe protiv mraza, u šta spada pravilan izbor lokaliteta, vrste sorte, tehnologije gajenja. Ove mere se primenjuju pre podizanja zasada.