Ko ne mora da brine o rodu maline?

Aprilski sneg ostavio je velike posledice na biljnim kulturama u čitavoj Srbiji. Ipak, Šumadija je bolje "prošla", jer su oštećenja na voću od 30 do 40 odsto.

Stručnjaci kažu da će se precizno znati kada sazri rod, ali se već pretpostavlja da će biti nižeg kvaliteta, kao i to da će prinosi biti manji. Među voćarima, najviše su oštećeni malinari.

Biljni hormoni za kvalitetan rod

Onaj malinar koji je koristio pojedine biljne hormone, uspeo je da zaštiti svoje sadnice, ali i da se osigura da će roda biti više i da će biti kvalitetniji. Među srećnicima je i poljoprivrednik iz sela Natalinci, opštine Topola, Željko Simić.

Proizvodnjom maline bavi se od 2013. godine, a ukupno pod malinom, sorte miker i polka, ima šest hektara. Biljne stimulatore primenio je na parceli na kojoj se nalazi oko dva hektara pod malinom i 20 ari pod kupinom u Slatini, opština Rača, i kaže da je ishodom vrlo zadovoljan. Ono što nije ostalo zaštićeno ovim supstancama, ne predstavlja veliki gubitak, naspram njegove dobiti. To je, kaže, bio proveren potez:

"Prvi put sam koristio preparat na bazi biljnog hormona 2014. godine u starom zasadu, odlično se pokazao, pa smo samim tim nastavili berbu još 20 dana. Prskao sam 4-5 dana pred najavu mraza da bi ga biljke dobro usvojile".

Šta su biljni hormoni?

Biljni hormon može biti prirodno ili veštačko jedinjenje koje fiziološki deluje na biljku. Stručnjaci kažu da ti hormoni imitiraju prirodne biljne hormone ili blokiraju njihovu aktivnost i proizvodnju. Mogu da stimulišu i inhibiraju rast, u zavisnosti od konkretnog hormona koji je uključen, koncentracije i biljnog dela na koji deluje. Tako biljka ostaje zaštićena od spoljnih faktora koji je mogu oštetiti.

"Organske supstance koje stimulativno deluju na biljku regulišu ćelijski metabolizam, rast, razviće, klijanje cvetanje i drugo. Kod nas se najčešće koriste hormoni-regulatori rasta i hormoni za proređivanje plodova", kaže stručnjak za voćarstvo PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević.

Takođe, mogu se koristiti za kontrolu cvetanja, proređivanje plodova, regulisanje rasta i prilagođavanja vremena berbe plodova u voćnjaku. Kada se primenjuju u dozvoljenim količinama, nemaju štetan uticaj.

"U šumadijskom kraju najčešće se koriste hormoni za proređivanje plodova i za kontrolu rasta. Do sada su kritike bile pozitivne", ocenjuje Milosavljevićeva.

Organska proizvodnja

Željkova proizvodnja je 98 odsto organska. Kaže da kod tretiranja sadnica primenjuje isključivo sve što je na biljnoj bazi, od preparata za zaštitu do đubriva. Međutim, protivgradna mreža ne nalazi se u njegovom malinjaku.

"Koristim mrežu za senčenje, koja može pomoći i kad je sitni grad - do veličine lešnika. Ručno smo je postavili i brzo može da se raširi kad se sprema nevreme", bezbrižan je ovaj poljoprivrednik.

Željko Simić sarađuje sa Opštom zemljoradničkom zadrugom u Arilju, koja se bavi prodajom jagodičastog voća. Kaže da ništa ne radi samostalno, da ostali poljoprivrednici malinari i on imaju podršku od te zadruge, ali i ugovore sa izvoznicima.

Željkova proizvodnja je 98 odsto organska

"Imamo otkup na 11 mesta u Srbiji. Što se tiče povremeno niskih cena zbog suše, poplave, grada ili mraza, nismo imali problema, jer imamo tržište. Moje maline kupuju se u Nemačkoj i Americi", kaže Simić i dodaje da je posao sa malinom veliki rad, veliko ulaganje ali je i dobit velika.

"Kako radiš - tako ćeš da prođeš", njegova je deviza.

Na slatinskoj parceli, roda bude i do 20 t po jednom hekatru, a na pitanje kakav rod očekuje ove godine, poljoprivrednik iz Natalinaca podigao je glavu, pogledao oblake i rekao - "Zavisi".

Foto: Julijana Kuzmić