Kalemar Miroslav Šarac čuva starinske sorte voća koje će rađati i na Hilandaru

Miroslav Šarac, diplomirani pravnik iz Rume do pre nekoliko godina nije znao ni kako izgleda motika. Onda je ona odjednom uz ašov, kramp, sekiru postala njegov glavni alat u krčenju porodičnog voćnjaka. Nije bilo lako priseća se Miroslav koji je u tom poslu bio sam. Bilo je teško stići do zapuštenog voćnjaka u Pavlovcima, ali nije odustajao. Ni kiša, ni loše vreme nisu ovog sada 45-godišnjaka omeli u nameri da raskrči voćnjak i iskoristi plodnu zemlju koja je odmorna, i bio je u pravu isplatilo se veoma brzo.

Na dvaeset ari tada imao je soje koliko neki drugi na jutru zemlje. Počeo je sa petnaest ari, a sada ima hektar i po svoje zemlje koja je većim delom iskrčena, a u zakupu ima još pola hektara, i isto toliko ima i ustupljenih površina. "Pustim prirodu da radi šta hoće. I ona to savršeno radi. Niču izdanci džanarika i šljiva koje kalemim. Kalemim starinske sorte voća na divlje podloge, a sadni materijal gajim organski, i to je ono na čega se ja koncentrišem. Nastojim da spasim stare sorte voća koje su prevaziđene, one koje je moderna poljoprivreda učinila izumrlim. Koristim divlje podloge koje sam proizvodim i ne koristim nikakva hemijska sredstva. Ovaj voćnjak gde se sada nalazimo u Borkovcu u Rumi biće uskoro revitalizovan i zasađen starinskim sortama voća," kaže Miroslav.

Stare sorte voća otpornije: Stara Šumatovka rodi i do 1.000 kilograma po stablu

Miroslav kaže da su stare sorte voća daleko otpornije. Tu svakako spada i bela šljiva koju danas retko ko ima u svom zasadu. "Odlična je za preradu, rakiju i pekmeze. Ono što je veoma važno ne napadaju je štetočine i paraziti. Čak ni virus Šarka koji je destkovao požegaču, beloj šljivi ne može da naudi. Pored toga bela šljiva je izuzetno dobra za kalemeljenje kajsije. Tih sadnica ima u mom voćnjaku. Ima ovde i divlje kruške, gunje, jabuke i to sve nekadašnje stare sorte. Kada je jabuka u pitanju naša najotpornija stara sorta je Šumatovka koja može da rodi i do 1.000 kilograma po jednom stablu. Ono što moram da dodam da u mom voćnjaku nije važan broj sadnica. Ima ih manje nego kod drugih, ali su bujnije i rodnije što je meni izuzetno važno," dodaje Miroslav Šarac.

Zasadi voća kojima stremi biće, kako kaže ultra organski jer u njima ne koristi ni dozvoljena hemijska sredstva iz organske proizvodnje. "Ne koristim ni mineralna đubriva ni pesticide. Sam proizvodim sredstva za zaštitu bilja od koprive, belog luka i ljute papričice. Međutim da bi voće bilo zdravo veoma je važno da je voćar intenzivno u svom voćnjaku.  Ja sam stalno u svom voću. Jedino kada sam na poslu u JP Putevi Srbije, voćnjak je u drugom planu. Sve ostalo vreme provodim u prirodi otkrivajući uvek nešto novo”, priča Šarac.

Sve više kalemi i poseduje sačuvanu genetiku na 600 voćaka

Iako je prvobitna želja Miroslava Šarca bila da revitalizuje stari voćnjak i u potpunosti se posveti proizvodnji starinskih sorti voća, sve više se bavi kalmljenjem. I to je sam naučio. Dobio je savete od rođaka, informisao se sa interneta i iz literature i sada je kaže kalemar koga zovu sa svih strana. "Ima dosta voćara koji žele da sačuvaju nešto od starinskih sorti voća i ja im u tome pomažem. Do sada imam sačuvanu genetiku na 600 voćaka. Sve je počelo kao hobi, a kako stvari stoje biće to u budućnosti jedan veoma unosan posao. Do sada sam većinu sadnica koje sam kalemio poklonio, a moje sadnice uskoro će biti i u Hilandaru, što mi je posebno drago", kaže Miroslav Šarac.

Ne zna se koji deo je lepši i bolji za uspešan uzgoj voća. Da li Pavlovci, da li Borkovac. Miroslav je prepoznao prednosti koje je dala priroda i na najbolji mogući način pomaže i sebi, ali i drugima. U tom poslu ima punu podršku porodice. Proći će još nekoliko godina dok sve ne bude onako kako je on planirao. Kaže to je posao koji nema kraja. Kada jednom počneš ne možeš tek tako da prestaneš. Kaže sada radi ono što voli, a kada stignu i prvi plodovi novih sadnica zaovoljstvo će biti veće, jer kaže tada će se uveriti da trud nije bio uzaludan. Sve je uradio sam, od prvog ašova kojim je iskrčio skoro hekatar i po starog zasada voća, pa do sadnica koje je sam kalemio i sačuvao.