Kako se dele rodne i nerodne grane kod jabučastih i koštičavih voćaka?

Osnova svakog savremenog voćarenja je poznavanje rodnih grančica voćaka. Za većinu voćnih vrsta daćemo pregled osnovnih rodnih. Sve grančice u krošnji dele se u dve grupe: rodne i nerodne. Rodne kod jabučastih voćaka razlikuju se na osnovu dužine i vrste cvetnih pupoljaka, a kod koštičavih voćaka po dužini, starosti i obliku.

Rodne grančice

Kod jabučastih voćaka su vite rodne, krute rodne grančice, prstenasti izraštaji, rodni kolači i složeno rodno drvo.

Vite rodne grančice duge su 20 - 50 cm i čine prelaz između rodnih i nerodnih grančica. Po pravilu na njima se nalazi samo jedan cvetni pupoljak na samom vrhu, sa izuzetkom u jabuke sorte zlatni delišes, koks oranž i drugih sorti ili kod sorte kruške junsko zlato, vilijamovka, pačam trijumf i drugih, na kojima mogu da budu i po nekoliko lateralnih cvetnih pupoljaka. Kod vitih rodnih, cvetni pupoljak može nastati u prvoj godini, a ne mora. Mnogo je češće da se cvetni pupoljci formiraju u narednoj vegetaciji.

Krute rodne grančice su stabilnije i čvršće i obično izbijaju pod pravim uglom. Duge su pet do 15 cm i na njima je terminalni pupoljak cvetni. Po celoj dužini sa strane imaju po nekoliko lisnih i drvnih pupoljaka. Cvetni pupoljak nastaje u prvoj godini posle porasta, odnosno u vegetaciji koja prethodi cvetanju.

Prstenasti izraštaji ili naborite rodne grančice predstavljaju kratko rodno drvo, dugo dva do pet centimetara i terminalni pupoljak im je cvetni, ispod koga se nalaze ožiljci od lisnih rozeta u vidu prstena. Prstenasti izraštaji predstavljaju glavno rodno drvo kod mladih stabala. Raspoređeni su levo i desno na prethodnim produženjima grana. Obično se nalaze na dvogodišnjem i trogodišnjem drvetu. Usled slabe ishrane može da se ne obrazuje cvetni pupoljak na vrhu. Onda se radi o privremeno nerodnoj naboritoj grančici.

Rodni kolači ili rodna skladišta su veoma česte rodne grančice kod kruške, pa i jabuke. Razvijaju se na mestima na kojima su prethodno otpali plodovi, kao posledica nagomilavanja organskih i neorganskih materija, koje su priticale ka plodu, odnosno postaju proširenjem dela grančice ispod peteljke obrazovanog ploda, nagomilavanjem hranljivih materija, koje plod nije iskoristio.

Na njima se nalaze dva drvna okca koja su ostala u stanju mirovanja ili se razvila u trnolike izraštaje, vite rodne ili naborite rodne grančice. Na ovim naboritim i vitim rodnim ponovo se formira rodni kolač, pa se u toku nekoliko godina formira složeno rodno drvo. Dakle, rodni kolači žive duže od krutih i naboritih grančica i mogu da se podmlađuju.

Složeno rodno drvo nastaje razgranjavanjem vitih i krutih rodnih grančica i prstenastih izraštaja na relativno kratkoj grani. Ima više cvetnih pupoljaka. Ova vrsta rodnih grančica formira se obično na starijim stablima voćaka.

Nerodne grančice

Nerodne grančice u jabučastih voćnih vrsti voćaka su vodopije i trnasti izraštaji.

Vodopije, vodni izdanci ili ptići se najčešće susreću kod krušaka i jabuka, a ređe u dunja i mušmula. Izbijaju iz spavajućih ili adventivnih pupoljaka skeletnih grana. Dostižu dužinu do jednog metra i više. Rastu uspravno.

Trnasti izraštaji ili bodlje susreću se na nekim domaćim sortama jabuka i krušaka slabijeg kvaliteta, dok ih na plemenitim sortama nema. Nastaju transformacijom drvnih pupoljaka u kojima je priliv sokova bio slab. Oni su šiljatiji, izduženiji od normalnog okca i odmaknutiji od grančice na kojoj se nalaze. Pod uticajem jakog priliva sokova mogu da se pretvore u grane. Ako je priticaj sokova umeren pretvaraju se bilo u cvetni pupoljak, naboritu rodnu granu ili vitu rodnu granu. Trnoviti izraštaji se nalaze na dvogodišnjim granama i na bočnim granama svih starosti, kao i na rodnim kolačima.

Koje su kod koštičavog voća?

Rodne grane koštičavih vrsta voćaka su: duge rodne, kratke rodne, prevremene rodne, mešovite rodne grančice, rodne kitice i kopljasti izraštaji.

Duge rodne se najviše nalaze kod kajsija i bresaka. Duge su 20 do 70 centimetara i obrasle su lateralnim cvetnim pupoljcima, dok im je terminalni pupoljak vegetativni (drvni). Kratkog su veka i održe se jednu do tri godine.

Kratke rodne su obično duge 10 do 12 cm, a ređe i duže (do 20 cm). Sa strane su okićene cvetnim pupoljcima, dok im je vršni uvek drvni. Na njima se formiraju relativno sitni plodovi, pa ako na stablu ima drugih rodnih grančica ove se rezidbom u osnovi odsecaju. Kod bresaka se javljaju na dvogodišnjim i višegodišnjim granama.

Prevremene rodne se razvijaju u istoj vegetaciji iz bočnih pupoljaka mladara, formiranih u istoj vegetaciji. Duge su 15 - 20 cm. Na njima su dužinom raspoređeni pojedinačni cvetni pupoljci, a na vrhu drvni pupoljak. Ne daju visoko kvalitetne plodove i rezidbom se potpuno uklanjaju ili orezuju na jedan do dva pupoljka. Ove grančice se najviše sreću kod breskve, a ređe kod ostalih voćnih vrsta.

Mešovite rodne su duge 20 do 50 cm i imaju grupisane drvne i cvetne pupoljke duž grančice. Ako su grupisana po dva zajedno na nodusu onda je jedan drvni, a drugi cvetni. Ako su po tri grupisana na nodusu onda je srednji drvni, a bočni su cvetni (breskva i kajsija). Na vrhu mešovite rodne se nalazi drvni pupoljak. Ove jednogodišnje su najbolje, jer daju najkrupnije i najkvalitetnije plodove.

Rodne (cvetne) kitice ili majski buketići su dužine dva do pet centimetara. Nalaze se kod trešanja, višanja i marela, šljiva, kajsija i bresaka. Formiraju se obično na dvogodišnjem ili trogodišnjem drvetu, pa i četvorogodišnjim granama, po dužini, na rastojanju od 0,5 do tri centimetra. Cvetna kitica ima na vrhu drvni pupoljak, a sa strane u grupi četiri do pet cvetnih. Kitice u višnje žive tri do šest godina, u trešnje pet do 10 godina, a kod breskve samo jednu do dve godine.

Kopljasti izraštaji su dugi 0,5 do 10 cm. Na vrhu je umesto drvnog pupoljka trnasti izraštaj, a bočno se nalaze nekoliko vegetativnih ili cvetnih pupoljaka. Nalaze se obično kod šljiva i kajsija i žive najčešće dve do pet godina.

Nerodne grančice kod koštičavog voća 

Kod koštičavih voćaka, nerodne grančice su vodopije i trnovi.

Kod jabučastih i koštičavih voćaka se javljaju nerodne grančice različite dužine i izraštaji tipa bodlji (izbegavati naziv trnoviti izraštaji), s tim da kod jednih i drugih, karakteristične nerodne su vodopije dužine do dva metra i više.