Kako pravilno obaviti zimsku rezidbu breskve i nektarine?

Komercijalna proizvodnja breskve i nektarine je u današnje vreme nezamisliva bez redovne rezidbe voćaka. Glavni ciljevi rezidbe su održanje redovne rodnosti, dobrog kvaliteta plodova i dugog perioda racionalne eksploatacije zasada. Prema rečima stručnjaka za oblast voćarstva, intezitet rezidbe breskve je mnogo jači od nego kod bilo koje druge voćne vrste i to zbog osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto.

Breskva voćna vrsta koja najranije počinje da rađa

Diplomirani inženjer poljoprivrede Boban Marković objašnjava da je za breskvu karakteristično da ona među svim voćnim vrstama najranije počinje da rađa. Razlog je taj što breskva u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. Zbog toga se u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno mora formirati željeni uzgojni oblik i regulisati rodnost, saznajemo u PSSS. 

Način i intezitet rezidbe treba da prati opšte stanje voćaka

Marković napominje da ukoliko postoje normalni klimatski uslovi beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova. Zato je glavni cilj rezidbe da se svake godine obezbedi dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) da bi se zamenile stare koje rezidbom potpuno uklanjamo. U zavisnosti od mesta na kojem se formira i od uslova u vegeteciji, jednogodišnje drvo kod breskve (mešovite rodne grane, tipične rodne grane, majske kitice i vodopije) se znatno razlikuje, pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. Način i intezitet rezidbe treba da prati opšte stanje voćaka, sistem gajenja i sortne osobine.

Kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija

Međutim, pri rezidbi treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana, najbolje mešovitih, za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo. Takođe, treba obratiti pažnju na to da se omogući dobra osvetljenost krune, naročito onih ostavljenih rodnih grana. Pravilno izvedena rezidba treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 centimetara. Svako odstupanje ukazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera, tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija. To podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana kako bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. To naravno mora da prati pojačana ishrana i rigoroznije proređivanje plodova.

Ukloniti sve suvišne, nerodne i prekobrojne grane

Prilikom obavljanja rezidbe se mora voditi računa o tome da se dobije optimalna osvetljenost krune, naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. To se postiže eliminacijom svog suvišnog, nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta, izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. Dakle, sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i beskorisno trošilo rezervne materije ometajući pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje, neke od tih grana treba rezati na "patlj" ili "kondir", odnosno prikratiti na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji.