Kako podmladiti staru krušku rezidbom?

Kruška pripada grupi jabučastog voća. Kao većina drugih drvenastih vrsta, zimska rezidba obavlja se tokom čitave zime (okvirno od novembra do marta u našim klimatskim uslovima). Poželjna je letnja rezidba zbog prirodne karakteristike da obrazuje puno vodopija, a naročito iz mesta gde je napravljen rez u zimskoj rezidbi.

Dobro podnosi rezidbu, što omogućuje mnogobrojne oblike i što je vrlo praktično za vrste koje ističu osobinu nižeg rasta. Kao i kod drugih voćnih vrsta, redovna rezidba podstiče redovno stvaranje plodova.

Većina voćnih vrsta nosi se sa problemom nerodnosti ili sa pojavom alternativnog prorođavanja. Tome doprinosi niz faktora, a najčešće izuzetak rezidbe ili pogrešna rezidba. Često čujemo od strane orezivača ili agronoma kako je određeno stablo potrebno "podmladiti". Neke voćne vrste mogu da se specifičnim potezima rezidbe "podmlade" i tako se stablu ponovo omogući redovno cvetanje i pripadajuća rodnost sa zadovoljavajućim kvalitetom plodova.

Stablo kruške koje nije dugo održavano, ima smanjenu proizvodnju plodova. Uglavnom raste proizvoljno bez nekog sklada, a snažne grane nadmašuju sve ostale. Stabla kruške potrebno je u ovom slučaju podmladiti određenim poduhvatima u zimskoj rezidbi.

Poduhvati u podmlađivanju starog stabla kruške

Pre svega, na prostorno oblikovanoj krošnji kruške, treba prikratiti skeletne grane do polovine njihove ukupne dužine. Rez mora biti "oštar" i pod uglom od 45 stepeni. To omogućava lakše "izbijanje" mladara koje ćemo koristi u funkciji novog rodnog drveta. Rez je poželjno izvršiti iz jednog zahvata, a makaze kojima se reže, moraju biti oštre. Poželjne su makaze koje sa suprotne strane od oštrice imaju metalni umetak koji "dočekuje" oštricu. Na ovaj način rezanjem ne dolazi do nepoželjnog narušavanja tkiva dela krošnji koji je formiranjem reza ostao na stablu. Kod ovakve nepoželjne pojave dolazi do oboljenja i odumiranja tih tkiva što onemogućava obrazovanje novih mladara.

Dalje, treba odstraniti sve one grane koje su loše smeštene, koje se ukrštaju ili koje su suve i vidljivo obolele ili "propale". Pri tome, treba se truditi da se zadrži piramidalan oblik koji je tipičan za krušku (vitko vreteno).

Sledeće sezone zimske rezidbe oštrim malim voćarskim makazama potrebno je selekcionisati nove grančice da bi na taj način formirali novu krošnju i nove letoraste lagano pretvarali u rodne grančice i da bi stablu dali uravnotežen oblik. Na vretenastom obliku, zadržavajući taj oblik, grane treba rezati srazmerno nivou na kojem su pozicionirane na stablu. To znači da se najniže grane režu vrlo malo, one u sredini dosta više, a one na vrhu najviše. To se radi jer je potrebno ostvariti piramidalnu krošnju, koja, kako poznajemo iz osnova pomotehnike voćarstva, omogućuje osunčanost krošnje, veći intenzitet fotosinteze i bolju folijarnu prihranu i zaštitu.

U toku ovakvog poduhvata podmlađivanja stabla kruške, dobijamo puno rodnih grančica čije smo obrazovanje potpomogli našim poduhvatima rezidbe. U tim krošnjama potrebno je odrezati izdužene kratke rodne grančice nakon mladog grananja, blizu sredine. Posle treba odrezati tu mladu grančicu iznad sledećeg pupoljka. Može se odrezati i na naboru jer će adventivni pupoljci stvoriti novu grančicu. To je potrebno odraditi na čitavom stablu.

Podmlađivanje rezidbom nije dovoljno

Često se agronomi kritikuju od strane voćara ili hobista kojima oni vrše usluge orezivanja voćnjaka. Iako se agronomi potrude da odrade sve kako treba, ne dobije se željeni efekat. Iz tog razloga, potrebno je naglasiti da pojavi nerodnosti stabla ili pojavi alternativnog prorođavanja doprinose i drugi faktori.

Poznata nam je kompleksnost agrohemije ili ishrane biljaka. Pedogenezom tla dešavaju se razni hemijski procesi u zemljištu i određeni elementi se različito ponašaju u različitim tipovima tla, pod različitom vrednošću pH reakcije i slično. Svake tri do četiri godine potrebno je odraditi analizu zemljišta u voćnjaku da se vidi "krvna slika" zemljišta i da vidimo da li je potrebno unositi neka đubriva sa različitim formulacijama u tlo.

Takođe, nepravilna zaštita biljaka i neredovna kontrola štetočina i patogena mogu prouzrokovati nerodnost kruške.

Ukoliko gajimo neke sorte krušaka u klimatskim uslovima koji joj ne pogoduju, to može da dovede do nerodnosti ili do pojave alternativnog plodonošenja.

Različiti faktori mogu da dovedu do nerodnosti stabla krušaka, ali uvek je potrebno imati na umu starost stabala koja se orezuju kako bi znali šta da savetujemo vlasniku voćnjaka. Ukoliko je reč o vlasnicima voćnjaka ili o hobistima koji imaju par stabala u svojoj bašti, ovi saveti bili bi dovoljni da oni uspešno obave podmlađivanje svojih stabala krušaka.