Kako orezati lateralne sorte oraha?

Lateralne sorte oraha imaju niz prednosti u odnosu na terminalne koje su tradicionalno najviše zastupljene u domaćoj proizvodnji, a daju plod samo na vrhovima grana, na periferiji krošnje. Zbog izražene apikalne dominacije i velikog prečnika, traže veća rastojanja pri sadnji, od 12 do 14 metara jer u protivnom dolazi do spajanja krošnji i smanjenog roda. Terminalne sorte oraha stupaju u puni rod nakon 12, a lateralne već nakon osam godine. 

Od onih lateralnih, najviše su zastupljene tulare, čendler, pieral lara i fernor, a tu je i nekoliko naših: rasna, kasni rodni, bačka...

Skeletne grane ne smu preuzeti vođstvo

Rodne grančice lateralnih sorti pojavljuju se duž čitave grane pa čak i u unutrašnjosti krošnje. To je razlog što se one mogu saditi u gustom sklopu. Sadnice prorode veoma rano, a puni rod daju već u osmoj vegetaciji nakon sadnje. Do pete godine voćke se oblikuju po formi poboljšano piramidalne krune i orezuju se ručno. Formirana kruna je takva da se na centralnoj osi ne reže vrh u prvim godinama. 

Može se rezati samo ako se preterano isprovociraju letorasti koji predstavljaju skeletne grane pa ako postoji opasnost da preuzmu vođstvo i jače uzimanje hraniva te tako postanu jasno dominantni u odnosu na vodilicu. U ovom slučaju, prikraćivanje vodilice, isprovocira jači vegetativni porast novog letorasta iz sledećeg donjeg pupoljka koji preuzima ulogu vodilice. Na većim zasadima, u razvijenijim državama, obavlja se i mašinska rezidba vertikalnim rotacionim testerama i izvodi se svake treće godine mehanizovano jer osobenosti lateralne rodnosti to zahtevaju.

Potrebno je odstraniti sve nisko pozicionirane skeletne grane. Pri sadnji se mogu pojaviti pupoljci nisko pozicionirani iz kojih će porasti mladari. Takođe, ukoliko se to ne odradi pa oni porastu, mogu se ukloniti odmah iste godine u letnoj rezidbi ili, ako se ipak i ne stigne u letnoj, odstranjuju se u zimskoj.

Ranijim pomotehničkim istraživanjima tvrdilo se da se kod orezivanja oraha treba ostavljati patrljak (čep) u dužini i do pet do sedam centimetara.

Ručno orezivati do četvrte godine

Ostavlja se slično kao kod jabuke 0,5-1 cm čep koji se blago koso formira makazama pri rezu. Na taj način teže dođe do oboljevanja na mestu reza. Moguća je pojava vodopije u letnjem periodu koja se odstranjuje tom prilikom. Ukoliko je pak ona negde potrebna kao budući nosač rodnih grančica, može da se ostavi.

Preporučuje se ručno orezivanje ovih sorti do četvrte godine zbog proređivanja grana i formiranja krošnje, a kasnija rezidba može biti mašinska pomenutim vertikalno pozicioniranim rotacionim testerama. Neki rezači prvih četiri godine prikraćuju skeletne grane 20-30 posto od njihove dužine na donji vegetativni pupoljak i tako isprovociraju da budu produžene, kako bi se izduživale i kako bi lakše dobijali formu poboljšane piramide.

Ukoliko se ovim poduhvatima desi da skeletne grane počnu dominantno da se razvijaju u odnosu na provodnicu, treba i nju prikatiti na sličan način. Ovi poduhvati se na etažama izvode tako da se prema gornjim granama skraćuju tako da se dobije raspored slično vitkom vretenu kako bi sve skeletne grane do vrha vodilice bile osunčane i simetrično trigonometrijski raspoređene.

Kalemljenjem sadnica oraha do bržeg plodonošenja - sa rezidbom oprezno

Sorte poput američkog čendlera traže oprašivače u svojim zasadima i za nju to su "Franquette", "Fernette", kao i popularna rasna. U našim krajevima sa vegetacijom kreću od sredine aprila. To je jako značajno jer tako se izbegne period od sredine marta do sredine aprila koji je jako kritičan zbog temperaturnih inverzija i tada uglavnom stradaju stabla voća ranijih sorti jer već uđu u fenofaze pri kojima stradaju pupoljci i ugrožen je rod u tekućoj vegetaciji.

Oprašivači se prve četiri godine ne orezuju osim zahvata uklanjanja nisko pozicioniranih grana i slično. Cilj je imati što više nosača muških cvetova kako bi oprašivanje bilo u što intenzivnijoj meri.

Prinos manji po stablu, ali je veći po hektaru

Lateralne sorte oraha su visokorodne usled prisustva mešovitih pupoljaka, ne samo na terminalnim i subterminalnim pozicijama jednogodišnjih grančica već i lateralno, skoro čitavom njenom dužinom. Stabla su slabe bujnosti i samim tim i prinos im je manji po stablu, ali je veći po hektaru zbog većeg broja posađenih sadnica u odnosu na terminalne sorte i kreće se u rasponu od četiri do pet tona po hektaru.

Sade se znatno gušće i rezidba je manje riskantna po rodnost u odnosu na terminalne sorte kod kojih treba biti jako oprezan pri rezidbi jer se rodne grančice obrazuju samo na periferiji krošnje.

Uzgoj jezgrastog voća ne traži preteranu brigu. Sadi se znatno manji broj sadnica po hektaru u odnosu na neke druge voćne vrste, kada se uzgajaju intenzivno ili čak super-intenzivno. Takođe, potrebno je 60 odsto manje tretmana zaštite u odnosu na sveukupno tretiranje kod jabuke ili kruške. Ne traži preterano đubrenje kao breskva, trešnja. Kasnije sorte su jako bitne po naša podneblja.

Olakšana je i košnja i održavanje međurednog prostora u ranijim godinama, a kasnije se međuusev znatno slabije razvija zbog same specifičnosti oraha. Lateralne sorte mogu se uspešno orezivati mašinski u sezonama punog roda tako da je ljudski faktor minimalno uključen u poslovima kod njihovog održavanja.