Kada je vreme za prvi tretman protiv kruškine buve?

Voćnjaci koji izgledaju kao da je preko njih prešao požar, odnosno, sa crnom korom na stablima i granama, pokazatelj su samo jednog - kruškina buva (lat. Psylla spp.) odradila je posao u prethodnoj vegetaciji. Uradila je ono što najbolje zna, napala je stablo, izlučila mednu rosu, prenela viruse i iscrpela ga. 

Napad je pokazatelj još jedne činjenice. Tretmani koji su se upotrebljavali za zaštitu od ove štetočine nisu odrađeni na vreme.

Sprečiti polaganje jaja prve generacije

Dva su momenta koja određuju tretmane. Prvi je sprečavanje polaganja jaja, naročito u februaru i martu, a drugi letnja rezidba, koja se obavlja prilikom prelaska štetočine iz faze jajeta u fazu larve, kada su jaja narandžaste boje, što se dešava krajem maja i kasnije tokom vegetacije, ako se pojave još tri ili više generacija buve.

Dolaskom klimatskih promena razvukao se period polaganja jaja od strane imaga. Čim se temperature u februaru, nekoliko dana, ustale na više od 10°C, dolazi do leta imaga iz okolnih šuma i polaganja jaja na nabore grančica i pupove, odnosno, njihovu bazu. Polaganje se nastavlja i tokom marta tako da u periodu februar - mart, moraju da se obavljaju tretmani koji će to sprečiti.

Paziti na odabir sredstva

Mnogi voćari koriste bakarna sredstva i mineralna ulja kojima se, uz veću količinu vode, pokrivaju sveže položena jaja. Ova sredstva koriste se u februaru i martu, a neki voćari koriste insekticide koji deluju prvenstveno na imago i sprečavaju ga da položi jaja.

Zašto se, uprkos tome, dešava da se već krajem aprila i početkom maja pojavi prva generacija kruškine buve? Razlog je u češćim kišama ili snežnim padavinama koje će sprati depozit sa površine grane ili pupa, čak iako je prilikom prskanja korišćen okvašivač, kao i pogrešnom trenutku tretmana. Do njega najčešće dolazi kada je već položen veći broj jaja, a ako nije urađena letnja rezidba, sredstva ne mogu da dođu do svih delova krošnje u kojima su položena jaja.

Glina i kreč za prvu generaciju buve

Dakle, rešenje je u praćenju leta imaga i odabiru pravog trenutka za nanošenje zaštitnog sredstva koje će da spreči imago da položi jaja. Čim se vidi prvi imago na stablima, vreme je za tretman.

Koja se zaštitna sredstva mogu koristiti? Sudeći po uspehu poslednjih nekoliko godina u mnogim voćnjacima u opštini Gradiška, kaolinska glina predstavlja jedno od najboljih rešenja. U količini od 50 do 60 kg po hektaru, na 1.000 litara vode, i uz podršku okvašivača u vidu jestivog ulja ili nekog drugog koje može da se kupi u poljoprivrednim apotekama, glina može da spreči polaganje jaja i napad prve generacije buve, čak i u slučaju češćih kiša i snega.

Druga opcija je krečenje celog stabla, uz dodatak sumpora i soli. I glina i kreč stvaraju beli film na njegovoj površini, a to iritira imago buve kada polaže jaja, a istovremeno dolazi i do toga da ona ne može da oseti gde je stablo. I glina i kreč mogu duži period da ostanu na površini tako da sa velikom sigurnošću može da se kaže da u takvim voćnjacima neće biti napada prve generacije ovog insekta.

Treća opcija je upotreba repelenata u vidu začina kao što su lukovi, čili paprike, sirće i soda bikarbona koje mešanjem daju so. Što god jači mirisi, veće su šanse da se odbije štetočina. Međutim, i uz upotrebu okvašivača, efekat treće opcije je kratkotrajan jer brže dolazi do spiranja sa površine grana i pupoljaka.

Može i bez tretmana

I četvrta opcija - nemojte prskati ni sa čim. Ostavite prirodnim neprijateljima kao što su bubamare koje se, u velikom broju, pojavljuju u voćnjacima u kojima je u prethodnoj vegetaciji zabeležen jak napad, da odrade posao. Zlatooka takođe tokom leta u velikoj meri suzbija buvu.

U praksi se pokazalo da prirodni neprijatelji mogu da spreče jači napad. Svaki tretman insekticidima uništiće prirodne neprijatelje, buvu ne uvek, a ako se i koristi neki insekticid na koji nema otpornost, opet će se ona pre prilagoditi i pojaviti nova generacija koja će da pričini štetu u voćnjacima.

Važna je i letnja rezidba

Kako još sprečiti napad ovog insekta u voćnjacima? Nakon tretmana sa glinom i krečom, potrebno je odmah uraditi letnju rezidbu stabala. Već krajem maja potrebno je početi s njom kako bi se iz unutrašnjosti krošnje uklonili letorasti na čijim vrhovima dolazi do nakupljanja jaja i larvi štetočine.

U zimskoj rezidbi potrebno je samo odrezati kape na vrhovima stabala na kojima se nalazi veliki broj letorasta u čijim pazusima se nalaze jaja štetočine. Osvetljena krošnja tokom leta lakša je za zaštitu od druge i ostalih generacija buve i sredstva će imati bolji zaštitni efekat. Dakle, to je drugi momenat za efikasnu borbu protiv ovoga insekta.

Uklonite "kape": Rezidba zadebljalih vrhova starijih stabala kruške

Letnja rezidba kojom se odstranjuje višak grana iz krošnje, dovodi do manjeg polaganja jaja, jer su sredstva više efikasna na manjoj lisnoj površini. Ako se radi do avgusta, u nekoliko navrata, ona će biti dovoljna za suzbijanje buve, a dodatni koristan efekat biće odsustvo zimske rezidbe u narednim godinama.

Svaki zid od grana neće dozvoliti efikasnu zaštitu, naročito u unutrašnjosti krošnje. Sredstvo, bez obzira koliko je jak atomizer, neće prodreti na svako mesto. Isto tako, neophodno je smanjiti upotrebu azotnih đubriva ili ih potpuno izbaciti, a prihranu vršiti folijarno, naročito ako su sušnije godine.