Jagodinski proizvođači jabuka: Velika ulaganja, a zarada varira

Jedan od najvećih proizvođača jabuka u Jagodini, koje su trenutno najtraženije voće na jagodinskoj pijaci, je Aleksandar Petrović (40). Nakon 20 godina rada kao privrednik, rešio je da novac uloži u voćarstvo. Sa još trojicom svoje braće pre pet godina odlučio da počne sa uzgojem jabuka, pa je kupio stari zasad u selu Šantarovac kod Jagodine i napravio hladnjaču.

Svaki od četvorice braće je zadužen za određeni deo posla. Najstariji Goran (41) zadužen je za logistiku i on održava mašine, Aleksandar radi sve u voćnjaku i prodaje jabuke na pijaci, Bojan (38) je zadužen za prskanje i agrotehničko održavanje, a Branislav (27) trenutno studira filozofiju u Novom Sadu ali dolazi kada ima najviše posla u voćnjaku, uglavnom za vreme berbe.

"U Šantarovcu smo kupili stari zasad sa jabukama na 2,2 hektara sa 3.600 stabala, sa pet sorti jabuka - zlatni delišes, jonagold, greni smit, mucu i ajdared. Uglavnom je zastupljen zlatni delišes i jonagold. Deo voćnjaka je star 20 godina, a jedna trećina je stara 10 godina", kaže Aleksandar.

Od starosti voćke zavisi i rodnost

Stara stabla ne donose pun rod pa zato Petrovići planiraju da ih iskrče i zasade nova stabla.

"Voćnjak je bio zapušten, prve godine smo imali rod od 40 tona, a ove godine 70 tona jabuka u celom voćnjaku, a po pravilu treba da bude 70 tona po hektaru. Podneblje je tako i zasad je star, pa ne može više da rađa iako smo upotrebili sve agrotehničke mere i angažovali stručnjake."

Petrovići kažu da se oni pridržavaju svih propisa kada je reč o prskanju, poštuju sve karence, tako da njihove jabuke ljudi mogu bez brige da jedu.

"Mi ne prskamo zadnju zaštitu jabuke pa zato naše jabuke tako lepo mirišu. Veliki hladnjačari isprskaju nekim preparatom koji zatvori sve pore da ne bi trulila brzo i ona zato ne miriše", tvrdi naš sagovornik. 

Zarada - ili je velika ili na nuli

Kada je reč o tržištu, naš sagovornik navodi da je položaj malih proizvođača jabuka na srpskom tržištu težak i da pravila diktiraju veliki proizvođači.

"Borimo se koliko možemo, ali naš voćnjak je mali za velike kupce. Mali proizvođači propadaju ako jedne godine ne bude dobar rod, dok veliki to mogu da izdrže. Sada razmišljamo šta ćemo dalje zbog korone. Proizvodnja jabuka mnogo košta, nema gubitka ali zarada varira, ili je velika ili je na nuli."

Manji rod jabuka u Srbiji - čeka se bolja cena, ali ne i izvoz na rusko tržište?

Kada su kupili voćnjak, Petrovići su napravili hladnjaču.

"Hladnjača nas je koštala oko 30.000 evra. Sami smo je napravili. Inače, sve sami održavamo, voćnjak i sve ostalo. O jabukama sam naučio od poljoprivrednih savetnika, čitam knjige, internet, idem na seminare. Ko hoće sve može da nauči", napominje Aleksandar.

Naš sagovornik ističe da je rad u voćnjaku lep ali je naporan i voćnjak mora svakodnevno da se obilazi.

"Nije baš lako, jer mora noću da se prska, pa se onda gleda u nebo da li će da padne grad jer je protivgradna mreža velika investicija. Dva puta nas je promašio grad na 20 metara od voćnjaka. Kada dođe berba najveći je problem što ne mogu da se nađu radnici iako je dnevnica 2.200 dinara za 10 sati branja."

Prva klasa jabuke na pijaci - 50 dinara

Jabuke prodaju uglavnom na jagodinskoj zelenoj pijaci.

"Pošto smo proizvođači, pijačna uprava nam je izašla u susret tako da smo dobili tezgu na dobrom mestu. Uglavnom ja prodajem na pijaci i to od novembra do polovine februara, a prodaja ide najbolje tokom decembra, pred Novu godinu i Božić", kaže naš sagovornik, a ono što ne može da se proda - daju za rakiju, dosta i poklanjaju jer ne žele da daju jabuku za industrijsku proizvodnju, po ceni od pet dinara za kilogram.

Cena jabuke prve klase na pijaci je 50 dinara po kilogramu, dok je druga klasa tri kilograma za 100 dinara. Voćar iz Šantarovca kaže i da sa tom cenom može da se zaradi.

"Ta cena nam odgovara i zato prodajemo na pijaci. Kada bi prodali na veliko, izgubili bi 20 do 30 odsto. Koristili smo subvencije države i to od 50 odsto za kupovinu dve mašine, za atomizer za prskanje jabuka od 1.500 litara i tanjiraču pipalicu koja ulazi između redova i okopava voćke. Skoro nam je stiglo rešenje posle više od godinu dana!"

Proizvođači, a ne nakupci!

Na pijaci su Petrovići poznati i po tome što imaju brendiranu kesu. Na taj način su hteli da pokažu kupcima da su oni proizvođači jabuka, a ne nakupci.

"Letos smo prodali 10 tona zelenih jabuka sorte mucu. Jabuka je postigla odgovarajuću veličinu, nije imala ni jednu tačku. Prodali smo u Bosni, za 60 dinara po kilogramu. Veliki proizvođači beru zelene jabuke pa je drže u hladnjačama gde uzre, ali nikada zlatni delišes u marketima ne može da bude žut", kaže ovaj voćar.

Petrovići često jabuke poklanjaju svojim prijateljima. Kažu da godišnje bace bar tonu jabuka pa je zato bolje da je poklone.

U planu "sigurna penzija"

Braća planiraju da počnu i sa uzgojem lešnika.

"Planiramo da zasadimo lešnik na šest do sedam hektara. U pregovorima smo sa Fererom. Kažu da su lešnici sigurna penzija. U startu je veće ulaganje nego sa jabukama ali je posla manje. Nas proizvodnja jabuke košta milion i 20.000 dinara godišnje, i to ulaganje obuhvata prskanje, obradu, berbu, a nismo računali gorivo i naš rad."

Dobra rakija nastaje od zrelog voća, a kvalitet potvrđuju nagrade

Prvu berbu nakon kupovine voćnjaka, pre pet godina, nisu prodali nego su napravili rakiju.

"Angažovali smo tehnologa i napravili rakiju. Nudili su nam da je kupe za evro ali to se ne isplati jer je zaista dobra, ima 1,8 odsto šećera, a to niko ne pita. Sada imamo 6.000 litara naše rakije od jabuke", ističe naš sagovornik. 

Aleksandar Petrović kaže da se nije pokajao što je sa braćom krenuo u posao sa jabukama ali za bolju zaradu treba povećati zasade. Ipak, ne planiraju da se isključivo bave poljoprivredom jer se od 1999. godine, kada su izbegli sa Kosova, bave i privatnim biznisom, imaju prodavnicu sa ribolovačkom opremom i proizvode crve za pecanje.