Jagoda uz dobru zaradu, sa sobom nosi i dosta poteškoća

Jagoda je za brojne uzgajivače prva i slatka zarada u proleće pa sve do pola leta. Zbog dobre cene i relativno skromnih uslova gajenja jagoda je postala jedna od vodećih voćnih vrsta i sve više poljoprivrednika se opredeljuje upravo za ovo voće. Tako je i naša sagovornica još 2006. godine započela ovaj biznis najpre na površini od 50 ari, a onda se površina polako uvećavala i sada pod ovim voćem ima dva hektara. 

"Prvo smo zasadili na 50 ari, zatim smo postepeno uvećavali i stigli do oko dva hektara. Ima zarade, nećemo da se žalimo, ali kada sve saberemo i oduzmemo sve nam je teže da opstanemo u ovoj proizvodnji. Cena je u početku bila 350 dinara i to je neka cena koja nas prati od početka proizvodnje, sve je poskupelo, ali cena plodova bilo kog voća, ne samo jagode, ostaje ista ili čak i niža" kaže iz sela Šume kod Topole Goca Glišić i dodaje da ako se uzme u obzir da jagoda zahteva dosta fizičkog rada, mora da se šiša, stalno se navodnjava, tu je repro materijal, angažovanje radnika, berba, gajbice, sve to kada saberu, vrlo je tanka zarada. 

Ova vredna poljoprivrednica ističe da su sorte koje ona gaji izuzetno zahtevne, Kleri i Džoli jesu tražene na tržištu, ali da bi se dobili sočni, krupni i kvalitetni plodovi treba dosta angažovanja, što samim tim uvećava i troškove uzgoja. Zbog toga Glišićeva naglašava da je prinuđena da površinu smanji. 

"Zbog velike površine mi sami porodično nismo u mogućnosti da postignemo sav obim posla koji jagoda zahteva. Voda je osnovna i bez nje gajenja jagode nema, iz godine u godinu pojavljuje se sve više bolesti, raznih štetočina jer ipak je u zaštićenom prostoru i kontrolisanim uslovima, a sa druge strane izložena drugim opasnostima", kaže sagovornica.

"Nijedna godina nije ista i zbog toga sa pravom kažu da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom. Na zalost sve je teže doći i do radne snage, tako da smo mi kada sve uzmemo u razmatranje, prinuđeni da površine polako smanjujemo", dodaje ona.

Letnja sadnja jagode - ništa bez navodnjavanja

Kako je jagoda postala sve zastupljenija na našim zemljistima, samim tim je i tržište dobro snabdeveno ovim sočnim plodovima.

"Zadnjih nekoliko godina jagoda se dosta gaji i površine se uvećavaju tako da je tržište prezasićeno. Mi ne možemo pojesti toliko jagoda koliko proizvedemo, a sa izvozom je teško, tako da nam je i prodaja neizvesna. Cena bi trebala biti veća ali na žalost ne možemo puno uticati na to", priča Glišićeva.  

Nevreme učinilo svoje

Uz brojne teškoće i ne tako laku vegetacionu sezonu Glišićeva dodaje da ih ni nevreme nije zaobišlo, pa su njeni plastenici pretrpeli velika oštećenja. 

"Nevreme koje nas je snašlo ja nisam imala prilike da doživim, to je nešto neverovatno. Ali nećemo da preispitujemo Božju volju ni ćudi prirode. Pretrpeli smo velike štete, lukovi su iskrivljeni, mnogo oštećeni, folije smo morali da menjamo, sve što smo godinama stvarali i radili za par minuta je uništeno, ali kao feniks, tako i mi iz pepela smo se podigli i krenuli dalje", rekla naša sagovornica. 

I baš kao što Glišićeva reče, poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i svaka godina je drugačija, ali uz mnogo rada i truda može i da se zaradi.