Inženjer informacionih tehnologija "programira" svoje voćnjake

Dragan ima 29 godina i sa zvanjem inženjera informacionih tehnologija nema dana radnog staža u toj struci, uprkos tome što je to danas traženo i dobro plaćeno zanimanje. Odučio je da ostane na selu i nastavi porodičnu tradiciju. Voćar je i istovremeno se bavi izvozom voća na evropsko tržište. Zajedno sa porodicom vodi gazdinstvo od osam hektara pod voćem gde su pretežno zasadi šljive.

"Poslednjih nekoliko generacija moja porodica se bavi voćarskom proizvodnjom i ja sam odlučio da ne prekidam tradiciju. Hoću da nastavim proizvodnju i da se borim baš ovde na selu, jer od toga može da se normalno i relativno dobro živi. Smatram da može dosta da se postigne. Ja već imam osnovu za to. Otac i deda i ostali naši preci su se bavili proizvodnjom šljive tako da sam se i ja tu pronašao. Cilj mi je da se iz godine u godinu povećava proizvodnja," kaže Dragan Novaković.

Za taj cilj, ovaj mladi voćar ima i svoje viđenje kako to postići. Kaže, mora se ulagati u voćarstvo, kako bi se dostigli standardi, koje zahteva evropsko tržište.

"Nisam hteo da se bavim svojom strukom, iako su tu plate dobre. Smatram da, kako se ulaže u znanje u oblasti informacionih tehnologija potrebno je isto tako ulagati i u znanje u poljoprivredi. To je danas ključno za poljoprivredu i daj deo pripada mlađima. Pošto verujem u znanje koje donosi napredak, onda i vidim budućnost na selu," kaže Dragan.

Pogledati kako rade evropski farmeri

Do 2015. godine voće iz ovog kraja se pretežno izvozilo na rusko tržište dok danas voće odlazi za Nemačku, Francusku, Poljsku i Češku. Dragan pored proizvodnje voća sa svojom porodicom i izvozi voće već pet godina na tržište Zapadne Evrope poštujući GlobalGap i GRASP standarde, koje već primenjuje u svojoj proizvodnji.

"Teško je ljudima koji nisu radili do sada voćarsku proizvodnju da krenu od samom početka. Starijima je teško da se prilagode novom načinu i gajenja i plasmana voća. Taj posao bi trebalo da preuzmu mlađi članovi, koji su spremni da uče. Ko ima osnovu, odnosno nekoliko hektara pod voćem i sa usvajanjem novih znanja, može da se nada napretku.  Bilo bi dobro kada bi se malo ugledali na poljoprivrednike iz Evrope, da vidimo po kom sistemu oni rade, da naučimo više," kaže Dragan.

Na IPARD javni poziv stiglo 463 zahteva više nego lane

Kako do novca iz IPARD fondova?

Novaković je na pragu da dobije podsticaje od IPARD-a. Urađeno je rešenje i plan i na proleće bi trebalo da krene sa izgradnjom hladnjače kapaciteta 500 tona, koju će IPARD podržati. Vrednost njegove investicije je preko 40 miliona dinara, a od IPARD-a će dobiti 20 miliona kada objekat bude gotov. On je jedan od retkih voćara u Šumadiji koji će dobiti ova sredstva.

"Retko ko se usuđuje da se upusti u rizik. Svaki domaćin koji želi novac iz IPARD-a mora najpre da ima celokupan iznos na raspolaganju, odnosno da banci da odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i garancije, da bi dobio kredit. S druge strane, prikupljanje dokumentacije je obimno i ceo taj proces dugo traje, koje opet mora neko mlađi i upućeniji u porodici da obavi," kaže Dragan.

Njegov cilj je izgradnja hladnjače kapaciteta 500 tona. On sada raspolaže svojom hladnjačom manjeg kapaciteta u svom domaćinstvu, a kada je potrebno, iznajmljuje u selu još jednu.