Hidroponski uzgoj borovnice

Hidroponski uzgoj borovnica u Srbiji je u ekspanziji i gotovo svakodnevno se javljaju novi investitori, koji žele da formiraju zasade, tvrdi profesor dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U pitanju je nova tehnologija. Skupa je, ali proizvođači tvrde da je cena borovnica na svetskom tržištu stabilna i dobra.

"Gajenje borovnice u hidroponici kod nas je modifikovani sistem, u odnosu na onaj koji se primenjuje u inostranstvu. Podrazumeva gajenje biljke u saksiji, u kojoj imamo tačno određenu supstratnu smešu, koja je mehanička potpora borovnici, odnosno u pitanju je inertni medijum, a hraniva se dodaju preko sistema za zalivanje, direktno dodavanjem supstrata ili folijarno preko lista", kaže na početku Milivojević.

Kako napraviti supstratnu smešu?

Prednost hidroponskog uzgoja je što mogu da se iskoriste nepogodna zemljišta, teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti. U ovom načinu uzgoja olakšano je zalivanje i programiranje prihrane, čak i u nepovoljnim klimatskim uslovima. Gustina sadnje je veća, a biljka u saksijama zaštićena je od zemljišnih štetočina.

"Jednostavno rečeno, vi u saksiji kontrolišete uslove koje borovnica zahteva. A ona traži pH od 4,2 do 4,8. To se postiže pravljenjem supstrata. Supstrat je kombinacija kisele strugotine, koja potiče od četinara i kiselog treseta. Odnos je 70 odsto strugotine i 30 odsto kiselog treseta, koji uglavnom uvozimo iz Litvanije i koji ima pH vrednost između 2,5 i 3,5. Tako se održava kiselost na nivou koji je potreban borovnici. Dodaju se kvarcni pesak ili perlit od 5 do 10 procenata. Perlit je sterilan i inertan materijal prema hranljivim rastvorima. Ima dobru propusnu moć za vodu i odlično zadržava vazduh oko korena biljke. U supstratu su i kokosova vlakna koja doprinose sigurnijoj proizvodnji", navodi Jasminka Milivojević.

Sami kontrolišete uslove u saksijama

Ova tehnologija omogućava kontrolisano gajenje. Biljci dajete ono šta joj treba, bez obzira kakav kvalitet zemlje je dostupan proizvođaču. Prednost je i što se osušene, izmrzle ili obolele biljke jednostavno izmeštaju iz zasada. Mana je što pored ionako velikih ulaganja, dodatni trošak su i saksije koje koštaju od 1,2 do 2 evra.

"Uglavnom se koriste saksije bez dna od čepaste folije ili od folije na bazi polipropilena, različitih veličina. Prednost je što se pravljenjem mrežica ispod saksije biljka štiti od štetočina, pre svega krtica, koje fizički ne mogu da uđu tamo gde je biljka i da je oštete", napominje sagovornica.

U supstratu su i kokosova vlakna koja doprinose sigurnijoj proizvodnji

Nedovoljno stručnjaka na terenu

Prema njenim rečima, u ovu proizvodnju uglavnom ulaze ljudi koji nisu direktno vezani za poljoprivrednu proizvodnju. Potrebno im je kompletno znanje i savetovanje od podizanja zasada, do nege i plodonošenja. Međutim, postoji još jedan problem.

"Kada govorimo o tehnologiji hidroponskog uzgoja, to je posebna nepoznanica i proizvođačima je potrebna velika pomoć. Uglavnom prave uporedne zasade, odnosno kombinovane, u saksijama i direktno u zemljištu da bi videli prednosti i mane. Drugi veliki problem je što nema dovoljno stručnjaka na terenu koji se bave ovim načinom uzgoja", dodaje ona.

Borovnica zahteva vodu, te i kada se bira parcela na kojoj će se postaviti saksije sa biljkama u supstratu, osnovno je obezbediti najpre vodu. Svakog dana joj je potrebno između tri i četiri litra, pa čak i do šest litara po biljci.

Foto: Biljana Nenković