Goran Fruk: Preporuka voćarstvu su bujnije podloge

Kalendarsko leto, nakon nedavnog poslednjeg osveženja ne posustaje. I u septembru nas čekaju temperature do 30°C, a što je još gore, prognoza kaže - bez kiše. Poljoprivrednici, pa tako i voćari, ove godine trpe velike štete. Prof. dr Goran Fruk u intervjuu za Agroklub kaže kako ove godine nije bilo puno štete od mraza kao protekle, ali je voćnjake pogodio grad, u nekoliko navrata pa naneo štetu plodovima.  

Mraz nije uticao toliko na količinu oštećenih plodova koliko na njihov kvalitet, izgled što za proizvođače znači nižu cenu ili čak neće biti otkupljeni jer se smatraju industrijskom klasom. Gledajući godine unazad, možemo očekivati da će mraz i grad i dalje praviti probleme. 

Šta smo mogli da naučimo iz svih ovih godina? Ovo nije prva takva. 

Da, mraz pravi velike probleme, i to ne čak kasni, neobičan za to doba godine. Problem je što su prvi i drugi mesec godine topli, a zime blage pa voćke rano krenu sa vegetacijom. A kada dođe do mraza, budu u pupanju, otvaranju cveta, u najosetljivijoj fazi i tada stradaju. 

Nekoliko je načina zaštite. Jedno je kišenje, antifrost rasprskivačima, a drugo peći, takozvani frost busteri koji se voze kroz voćnjak i zagrevaju ga. Oni imaju svoje prednosti i mane, ali da nedostaju aktivne mere zaštite od mraza u našim voćnjacima, to svakako. Na tome bi trebalo poraditi. 

Spomenuli ste da ove mjere imaju svoje mane. Koje su to? 

Frost busteri su namenjeni za površinu četiri do pet hektara, dakle, za manje i srednje proizvođače. Problem je što se oni moraju vratiti u roku svakih 20 do 30 minuta na isto mesto u voćnjaku. Anti frost rasprskivači koji deluju na sistemu kišenja, iziskuju vrlo velike količine vode koja se plaća po potrošnji i s te su strane dosta skupi. Nažalost, opet vezano za klimatske promene, zadnjih par godina su zime suve, nema snega ni drugih padavina zbog čega je sve manje podzemnih voda, nemamo velike rezerve. Treba kombinovati mere, a to je skupo, posebno malim i srednjim proizvođačima. To se onda reflektuje kroz cenu proizvoda koje naše tržište ne može pokriti i sve svaljuje na leđa samih proizvođača. 

Godinu 2022. u voćarstvu obeležila suša

Kako biljke reaguju na sušu? 

Ove godine veći problem imali smo sa sušom i ožegotinama. Suša, nedostatak vode koja tokom zime nije akumulirana, a imali smo periode; dva dana s temperaturama iznad 30°C bez kapi kiše, predstavlja veliki stres za biljke. Dakle, one se hlade tako što transpiriraju vodu kroz sebe, kao što se ljudi znoje. Ako nemaju vodu koju mogu nadoknaditi, dolazi do uvenuća. Drugi problem je onaj vizualne prirode, jer je došlo do pojave ožegotina što narušava kvalitet, deluje i na tkivo pa se takvi proizvodi i teže čuvaju. Ako ćemo o merama, zaštita od tuče mrežama može zaseniti plodove, a tu je i navodnjavanje radi nadoknađivanja vode koja se izgubi tokom visokih temperatura. 

Odgovor na sušu: Orašasto voće i bujnije podloge

Koje su vrste i sorte voća otpornije na sušu, toplotni stres, s obzirom da nas to čeka i u narednim godinama. Može li se govoriti o ozbiljnijoj proizvodnji bez navedenih mera? 

O ozbiljnoj proizvodnji u budućnosti ne možemo govoriti ni bez zaštite od mraza ni bez navodnjavanja, ali ni mreža protiv grada. Ako gledamo dugoročne meteorološke prognoze, još nekoliko godina se očekuje da će se takve stvari dešavati, a na osnovu pređašnjih podataka kojima se prognostičari vode. 

Gradnja akumulacija kao rešenje za sušu - isplativa investicija?

Što se tiče suše, nju bolje podnosi orašasto voće kao što su orah, leska, koji dobro podnose manjak vlage u zemljištu. Ali, treba reći da će se i na njima videti smanjeni rod, ožegotine na listovima, ali će proći bolje nego neke druge kulture. Ono što možemo napraviti pri sadnji voćnjaka je ići na bujnije podloge, ne na skroz patuljaste koje imaju slabiji koren, koji ne može bez navodnjavanja. Preporuka je koristiti bujne podloge koje će imati veću korenovu masu pa se na taj način lakše moći domoći vode i povući je iz zemljišta. 

To se odnosi na sve voćne vrste? 

Da, na sve voćne vrste. Vlada trend uzgoja na slabo bujnim podlogama koje omogućavaju da se sve radi sa zemlje. Kod jabuke je to podloga M9, kod trešnje gizela 5, šljive, kajsije to je podloga vavit. One su dobre i kvalitetne, voćke brzo dolaze na rod, slabije su bujne pa se lakše sprovodi rez. Ali bi trebalo razmišljati o nekom njihovom klonu koji je nešto bujniji ili sličnim podlogama koje su nešto bujnije. Kod trešnje, podloga slična gizele 5 bi bila gisela 6, koja je nešto bujnija.

Kada smo kod navodnjavanja, da li je uopšte pametno podizati voćnjak, ako nemamo mogućnost navodnjavanja? 

Navodnjavanje treba postaviti od trenutka same sadnje. Savetujemo sadnju u jesen, kada dolazi vlažniji period i biljka će se bolje prilagoditi zemljištu. Ako tada nismo postavili sistem, na proleće ga moramo imati. U slučaju da sadimo u proleće, što ne savetujemo, i zbog kretanja vegetacije, dolaska većih temperatura i sušnog razdoblja, tada sadnicama obavezno moramo osigurati navodnjavanje. Njega treba koristiti od prve godine sadnje, što se pokazalo jako važnim zadnjih par godina. Kao što sam rekao, brojimo već nekoliko suvih zima, u zemljištu nema zaliha vode, dolazi do velikih šteta i slabog primanja sadnica upravo zato jer im nije obezbeđeno navodnjavanje od samog početka. 

Jugoistočnom ekspozicijom protiv mraza

Vratimo se na mraz. Kako planirati sadnju prema geografskom položaju? 

Uvek su dobri nagnuti tereni, a sada to više ne radimo toliko radi oceđivanja vode, koliko radi protoka vazduha jer znamo da se hladan vazduh spušta dole. Ako smo na nagnutom terenu, on će proći kroz voćnjak i neće napraviti toliku štetu. Možda će biti nešto štete, posebno ako duže traje, ali ne tolike jer se neće zadržavati. 

Što se tiče strane sveta, preporučuju se južne, ali i jugoistočne ekspozicije. Iako znamo da je zapadno sunce bolje, pa bi neko ciljao jugozapad, ali što se tiče mraza, bitnije je da se voćka što pre zagreje, a to ćemo dobiti tako da ujutro sunce što pre dođe do nje. Zato je jugoistočna ekspozicija, što se tiče mraza, definitivno mnogo bolje rešenje. 

Šta sa voćarima koji su uvideli da neka voćna vrsta na njihovim položajima ne uspeva i odlučili su se za restrukturiranje voćnjaka? Na što paziti, može li se, na primer, nakon kajsije saditi jabuka ili orah? 

Prvo treba ponovo uraditi analizu zemljišta, videti koja bi se vrsta mogla uzgajati na tom području. Drugo, nakon kajsije bi se jabuka mogla uzgajati jer nemaju iste štetočine i bolesti. Ali, ići s istom vrstom ili vrstama iz iste grupe koje dele štetočine i bolesti se ne preporučuje.

Besplatna analiza zemljišta i zašto je značajan stajnjak?

U tom je slučaju najbolje pustiti dve do tri godine praznu površinu da se infekcijski potencijal smanji samim tim što neće imati domaćina. Samo prenošenje bolesti i kroz zemljište i kroz sadne jame može biti jako veliko. Jer, mladu sadnicu koja nije jaka niti velika, snažna da se odupre, odmah gurnete u infekcijsku bombu gde će stagnirati ili propasti. 

A paziti na okolinu? 

Da, s jedne strane kažemo da je najbolje uzgajati ono što u okolini raste samo jer tada znamo da je to područje pogodno za tu vrstu. Međutim, treba paziti na divlju populaciju koja može biti izvor bolesti i štetočina koje mogu lako preći na naš zasad. Dakle, u prirodi će se oni nalaziti u ravnoteži sa drugim vrstama i štetočinama, ali naši su zasadi u monokulturi i nemaju takvu prirodnu zaštitu pa su pod velikim uticajem napada. 

"Nemoguće" štetočine

Ima li nekih štetočina koji su se pojavili, a još nismo svesni toga kakvu bi štetu oni u budućnosti mogli da naprave, a da i tu verovatnost imamo na umu prilikom sadnje? 

U zadnje se vreme, sa globalizacijom, putovanjima i štetočinama mnogo jače šire, što je gotovo nemoguće sprečiti, eventualno usporiti. Problem koji nam se u zadnje vreme događa povezan je sa voćnom vinskom mušicom, Drosophila suzukii. Dosta je proždrljiva i napada meke plodove, breskvu, šljivu, plodove koji su pred berbu, siše njihove sokove, a ako je otvorena rana, dolazi do fermentacije pa se takvo voće niti može čuvati, a često nije ni za konzumaciju jer ima kiseli, sirćetni ukus ili aromu.

Kada smo kod štetočina, šta je sa hrastovom stenicom i smrdljivim martinom? Prva pravi štete u šumarstvu, druga u voćarstvu, povrtarstvu. 

To su polifagi koji još uvek nisu štetočine od ekonomskog značaja. Na primer, smrdljivi martin redovno na mekanom voću, malinama, kupinama, borovnicama, može uništiti kvalitet sisanjem.

Pratiti trendove

Mogu li naši voćari razmišljati o nekim novim voćnim vrstama koje bi bile interesantne potrošačima, a koje bi se mogle uvoditi kod nas s obzirom na sve topliju klimu?

Očigledno je da se klima menja, treba pratiti trendove.