Dobar rod jabuke, ali nedovoljna vrednost - gde je problem?

Miroslav Jevtić iz Topolskog sela Mitrovčić dugo godina gaji jabuku na površini od 1,20 ari i kako kaže, iz sezone u sezonu ulaganja su sve veća dok je cena veoma niska. Uglavnom je zastupljena sorta ajdared i malo zlatnog delišesa. Ove godine dobro je rodila, solidan je i kvalitet, s obzirom da je izdržala ekstremne vrućine, čemu se mnogi voćari nisu nadali.

"Ali, razočarala nas je niska otkupna cena koja je za prvu klasu svega 25 dinara za kilogram, dok je treća klasa za industriju odnosno 'padalica' po ceni od šest dinara, što je katastrofa. Godinama je loša cena, prošle sezone je išla do 50 dinara i taman smo malo odahnuli, ali ove godine se ponovo vratila niska cena i opet smo u problemu", kaže Jevtić i dodaje da će im sledeća godina biti još teža jer je došlo do poskupljenja đubriva, hemije i nafte. 

Dnevnica radniku - 3.000 dinara

Kako je jabuka dobro rodila, očekivani prinos na plantaži kod Jevtića je oko tri vagona i za posao berbe angažovani su radnici sezonci, što je za svakog voćara dodatan trošak. 

"Plodovi koji se plasiraju kao prva klasa ne smeju imati nikakva oštećenja, čak ni ona minimalna. Naši radnici su već upoznati da znaju kakav plod ide u gajbicu, a koji na zemlju, za njihov rad od 7 do 17 sati izdvajamo oko 3.000 dinara jer sami porodično ne bi stigli da oberemo."

Niska cena zbog "zagušenja" na tržištu

Hladnjačari problem niske otkupne cene ovog voća pravdaju viškom jabuke na tržištu, stoga je, kako kaže, jedan od njih došlo do "zagušenja" i slabe potražnje. 

"Ove godine je jabuka izuzetno dobro rodila, ne samo kod nas nego i u Evropi i tu je problem. Ima je Poljska, Moldavija, Rusija, Ukrajina, stigla je na rod pa je problem sa plasmanom. Cena je veoma niska i nema potražnje, uspeli smo da izvezemo par kamiona za Sloveniju i Švedsku i tu je stalo. Ostala mi je gala od letos i čekamo, bolje da ode u industriju nego da propadne, ponuda je velika al' potražnje nema", objašnjava Momčilo Vasiljević iz Gornje Trnave, otkupljivač voća. 

On je mišljenja da voćari moraju da se edukuju i da se usmere ka savremenijem načinu gajenja, jer se, kako navodi, na našem tržištu odomaćilo nekoliko sorti za koje više nema potražnje na inostranom tržištu.  

"Troškovi će se pokriti ove godine, mada smo mi kao narod uvek nezadovljni, prinos je veliki, pa neće biti minusa. Na tržištu će ostati veliki proizvođači, a manji teško će opstati u narednom periodu i moraće da se poradi na navodnjavanju", kaže.

"Dominanatna sorta je ajdared i nešto letnjih sorti, red čif dosta 'ide', gala i zlatni delišes. Primećena je stagnacija u plasmanu grenija, da li što nema ruskog tržišta, jer oni su kupovali greni od početka pa do kraja. Zadnje dve, tri godine nema prodaje, i ta sorta nema perspektivu", kaže gornjotrnavački otkupljivač i dodaje da se kod nas malo radi na sortimentu ili nema edukacije poljoprivrednika.

Savremeni jabučnjak u rukama mlade inženjerke

"Smatram da bi im stručna lica trebalo da približe šta se traži na tržištu, da imaju pomoć da mogu da pariraju drugim zemljama."

Godišnje do 23.000 vagona

Ovaj hladnjačar otkupi do 1.000 tona voća, zavisno od sezone do sezone, dok je kapacitet hladnjače oko 150 tona. Ističe da se najveće količine šljive otkupe na ovim prostorima, ali se otkupljuju i jagode, višnje, trešnje i na kraju jabuke. 

Inače, prema ranijim popisima u selima oko Topole zasađeno je više od 650 hektara, pod jabukom, a prosečan godišnji prinos ovog voća iznosi 23.000 vagona.