Destruktivna bakterija Xylella fastidiosa - nova pretnja poljoprivredi regiona

U veoma kompleksnoj grani poljoprivrede kakva je zaštita bilja, gde se neprestano vodi borba sa biotičkim ili abiotičkim činiocima i njihovim uticajem  na biljke, kako bi se postigao željeni prinos i dobio bezbedan proizvod sa jedne strane, a očuvala životna sredina sa druge, pojava bakterija kao prouzrokovača bolesti naješće jeste momenat, kada su kako proizvođačima tako i stručnjacima iz oblasti fitomedicine, najčešće gotovo u potpunosti, vezane ruke.

Nakon pojave i konstantnog širenja bakteriozne plamenjače koju izaziva Erwinia amylovora i njenih desktruktivnih efekata na jabučastom voću i ukrasnom bilju, gotovo na vratima Balkana je novi izazov tj. bakterija Xylella fastidiosa. Reč je o veoma polifagnom patogenu, što znači da ima jako veliki broj biljaka domaćina, međutim za sada je najveće štete ovo oboljenje izazvalo na maslini i to u Italiji.  Međutim, kroz stručnu literaturu može se doći do podataka da je ovaj patogen prvi put dijagnostifikovan kao pruzrokovač Pirsove bolesti na vinovoj lozi na Kosovu 1998. godine, ali nakon toga ovo oboljenje u tom regionu nije se širilo pa stoga nije poznato ni kako se razvilo u tom momentu kao i zašto nije nastavilo dalje širenje.

Obzirom da je vinogradarstvo široko zastupljeno u regionu, pojava bakterije Xylella fastidiosa bi u jako velikoj meri uticala na ovu granu poljoprivrede, potencijalno uzrokujući značajne ekonomske gubitke.

Na posebnom oprezu baštenski centri i rasadnici

Kao polifagna bakterija jako velike štete pravi i na citrusima (Brazil) gde dovodi do zakržljavanja i zaostajanja u porastu biljaka. Osim toga izuzetno osetljive biljne vrste su: badem, trešnja, breskva, nektarina i stoga o površinama pod ovim biljnim vrstama u regionu i potencijalnim gubicima od pojave Xylella fastidiosa izlišno je govoriti. Ukrasno bilje, u prvom redu oleander (Nerium oleander), hrast crnika (Quercus ilex), mirtolisni krestušac (Polygala myrtifolia), lavanda (Lavandula angustifolia), novzelandski ruzmarin (Westringia fruticosa) naročito su osetljiva grupa biljaka, gde ova bakterija napada jako veliki broj biljnih vrsta i predstavlja izuzetnu opasnost za rasadnike, naročito one koji se bave proizvodnjom mediteranskog ukrasnog bilja gde gubici mogu biti ogromni.

Stoga na posebnom oprezu moraju biti baštenski centri i rasadnici koji se bave uvozom više ili manje osetljivih biljnih vrsta, posebno prilikom uvoza iz država ili regiona u kojima je ova bakterija već prisutna.

Najviše ugroženo maslinarstvo 

Međutim za sada je najviše ugroženo maslinarstvo kao grana poljoprivrede, jer je ova bakterija posebno destruktivna na maslini, usled čega se zbog krčenja, što bolesnih što zdravih stabala (pa čak i stogodišnjih maslina) gubici u Italiji mere milionima evra. Maslina je dominantno prisutna duž čitavog primorja Crne Gore i Hrvatske pa bi ti regioni trebali biti u fokusu sa stalnim nadzorom i kontrolom stabala masline.

Ova bakterija je patogen koji napada sprovodne sudove u biljnom tkivu tj. drvetu usled čega svojim razmnožavanjem dovodi do njihovog začepljenja. Međutim mnogo puta i sama biljka reakcijom na prisustvo patogena, formira začepljenja u sprovodnim sudovima kako bi eliminisala bakteriju i sprečila njeno širenje, što dovodi do još većih problema odnosno često potpunog začepljenja sprovodnih sudova i jako brzo nadzemni deo biljke prestaje dobijati vodu i hranljive materije, što rezultira pojavom prvih simptoma, a nakon toga i sušenja kompletnih stabala.

Simptomi koje izaziva Xylella fastidiosa

Ova bakterija jako je destruktivna čak i na starim maslinama koja su se kroz dosadašnja iskustva iz Italije pokazala posebno ugrožena.  Prvi simptomi koje izaziva Xylella fastidiosa jesu nekroza vrha ili oboda liske, blagog uvijanja i otpadanja listova, a zatim do sušenja kompletnih mladara ili manjih grana i to uglavnom u vršnim delovima krošnje. Zbog progresivnog razvoja patogena, naročito u sušnim godinama i biljakama u lošijoj kondiciji, veoma brzo dolazi do sušenja kompletne biljke. Slične simptome ova bakterija izaziva i na ostalim biljnim vrstama domaćinima, a simptomi su naročito izraženi od kasnog proleća do jeseni.

Međutim to ne znači da treba paničiti, ali oprez u velikoj meri je definitivno potreban, najviše iz razloga što pojedini abiotski i fiziološki poremećaji kod biljaka, izazivaju simptome potpuno identične kao i Xylella fastidiosa. Među najznačajnim, izdvajaju se nedostatak bora kod masline usled čega dolazi do nekroze vrha liske, uticaja vetra i niskih temepratura na biljke, uticaja posolice što je naročito izraženo kod biljne vrste Nerium oleander u primorskim regionima.

Trgovina sadnim materijalom je veliki rizk

Problem kod ovog patogena jeste i veliki broj sojeva koji formira u različitim klimatskim zonama pa je za sada opisano više sojeva: Xylella fastidiosa subsp. fastidiosa, Xylella fastidiosa subsp. multiplex,  Xylella fastidiosa subsp. pauca, Xylella fastidiosa subsp. sandyi, ali još uvek nije definisano da li soj Xylella fastidiosa subsp. pauca koji je u Italiji izazvao velike gubitke na maslinama, napada i ostale biljke domaćine.

Veliki rizik od unosa Xylella fastidiosa u slobodne regione od ove bolesti, kakvo je za sada  područje Balkana, jeste trgovina sadnim materijalom i to najviše starih maslina iz zemalja koje su pogođene ovom bakterijom (Španija, Italija), kao i sadnim materijalom ukrasnog bilja (Nerium oleander, Polygala myrtifolia, Westringia fruticosa).

Kontrola uvoza mora da bude na visokom nivou pa čak i sa tim rigoroznim kontrolama jako je teško u potpunosti biti siguran jer biljke često mogu biti i inficirane bez prisutnih simptoma (latentna infekcija) pa je pojavu ove bolesti logično prvo očekivati u parkovima, dvorištima vila kao i ostalim lokalitetima gde se sadi ukrasno bilje osetljivo na napad ove bakterije.

Takođe prema nekim podacima niske temperature nikako ne odgovaraju vitalnosti bakterije u toku njenog prezimljavanja, tako da su za sada zemlje tj. regioni hladnijeg klimata, donekle sigurni od epifitotičnih (široko rasprostranjenih) pojava ovog oboljenja.

Suzbijanje hemijskim metodama je nemoguće

Suzbijanje Xylella fastidiosa hemijskim metodama je nemoguće jer je reč o sudovnom patogenu, osim hemijskih tretmana suzbijanja vektora prenosioca bakterije, gde je za sada jedino dijagnostifikovana cikada Philaenus spumarius (livadska penuša) koja je redovno prisutna i u našem regionu.

Druga jako bitna preventivna mera u borbi protiv ove bolesti jeste koristiti sertifikovan i zdrav sadni materijal, kupljen kod registovanih rasadnika u kojima se sprovode redovni godišnji pregledi stručnih službi na prisustvo bolesti i štetočina, kupovina sertifikovanog sadnog materijala kod registrovanih uvoznika i prodavaca. Redovno uništavanje svih korovskih biljaka domaćina ove bakterije, jeste takođe mera koju je neophodno obavljati u zasadu kako bi se smanjila mogućnost pojave većeg infekcionog potencijala ovog patogena.

Zbog toga navedena prevencija da bakteriju prouzrokovača bolesti nemamo u svojoj državi, regionu pa tek onda u svom zasadu jesu ključ uspešne kontrole bakterijskih oboljenja, a naročito onih gde se aposlutno nikakvim hemijskim merama ne može pomoći pa čak ni upotrebom antibiotika, naravno u onim zemljama gde je ova upotreba dozvoljena.