Čačanska lepotica je dobro rodila, ali je cena niža od prošlogodišnje

Pero Stolić iz Velikog Polja, svoje penzionerske dane iskoristio je da ono što je u početku bilo zadovoljstvo, pretvori u veliku ljubav, ali sa mnogo obaveza. 

On najviše voli da u svom voćnjaku sve sam obavi, da nabere za pijacu, da pokupi za rakiju, da oreže i pokosi. Ovaj domaćin želi da bude siguran da je svojim kupcima ponudio najbolji kvalitet, te tako šljive iz svog voćnjaka bere i skuplja sam. 

"Šljivu prskam samo tri puta, odnosno posle zimskog slede još dva i to je sve", kaže Pero. 

Malina, kupina ili šljiva: Šta će doneti zaradu u Kolubarskom okrugu?

Rod dobar, cena slabija 

Na njegovoj tezgi uvek su sveže šljive, koje kupuju za džem i slatko, a domaćin pažljivo skuplja one koje će završiti u rakiji. Vremenske nepogode nisu uticale na rod šljive, a i sam kvalitet je dobar.

Šljiva se u našoj zemlji već dugo godina gaji zbog sentimentalnih vrednosti. Nekada su to bile naše autohotne sorte, ali danas uglavnom oni koji se bave proizvodnjom ove voćne kulture sade pretežno komercijalne, kao što je sorta stenlej koja je otpornija na virus šarke.

"Svakog dana berem šljive. Izjutra roba ide na pijacu, ono što se vrati ide u bačvu za rakiju. Svaku šljivu mogu da uberem i dohvatim rukom, ništa ne skupljam sa zemlje da bi odneo na pijacu," ističe Pero. 

Ove godine naš domaćin je zadovoljan rodom. Rod je dobar, a cena? "Što se tiče čačanske rodne prezadovoljan sam. Na trideset stabala u proseku po stablu mogu da računam na rod između šezdeset i sedamdeset kilograma. Cena je solidna, ali u odnosu na prošlu godinu je malo slabija sada je trenutno 50 dinara po kilogramu."

Mile Karapandžić radom u voćnjaku ispunjava penzionerske dane

Pečenje rakije kreće u septembru 

Kupci su zadovoljni, dobili su i dobru cenu i dobar kvalitet, a u Perovom voćnjaku gaje se: čačanska lepotica, čačanska rodna šljiva, i stenlejka.

"Čačanska lepotica je fantastična za jelo, džemove, slatko pa za rakiju, dok je stenlejka samo stona šljiva. Ove godine ostavićemo deo šljiva i za naše potrebe, nešto će otiće za džem, nešto za slatko, većinu od toga ostavićemo za zimu, a nešto ćemo podeliti i prijateljima i komšijama", kaže on. 

Tokom protekle godine veli imali su slabiji rod, ali su se potrudili da se bar neki proizvod od šljiva tokom zime nađe na trpezi. "Iako se šljive najčešće koriste za džem ili od njih pečemo rakiju, najbolje su kada se jedu sveže, jer imaju najjača antioksidativna svojstva među voćem. Šljive treba jesti svaki dan, bilo sveže, bilo suve," kaže ovaj domaćin. 

Za šljivu se često kaže da je kraljica srpskih voćaka, od koje nastaje piće uz koje se slavi i tuguje. Sama veština pečenja rakije deo je porodičnog nasleđa, zato u septembru Peru čeka veliki posao, pažljivo bira šljive kojima će se ispuniti želja, jer kako naš narod "svaka šljiva u rakiju želi".