Butike garderobe, Ivan Petković iz Jagodine, zamenio uzgojem borovnice

Ivan Petković (42) iz Jagodine više od 20 godina bavio se trgovinom, a onda je prošle godine rešio da butike sa garderobom zameni poljoprivrednom proizvodnjom. Nakon konsultacije sa prijateljima koji su već u toj oblasti i poljoprivrednim stručnjacima, odlučio je da počne sa uzgojem borovnica.

"Počeo sam da istražujem na internetu i posećujem seminare, sve mi je delovalo pedantno, jer to nije bila klasična poljoprivreda. Onda sam video da sve više ljudi iz raznih branši sadi borovnice - sportisti, političari, bankari su počeli time da se bave", priča Ivan.

Kupio je parcelu u selu Međureč, na pet kilometara od Jagodine. Zbog dobre provetrenosti, područje je dobro za uzgoj borovnica. Krajem marta prošle godine posadio je borovnicu sorte "djuk" i ova godina će biti prva rodan godina. Ima 3.900 sadnica u saksijama na 90 ari, sa sistemom za navodnjavanje kap po kap i protivgradnom mrežom. 

"Za kupovinu sadnica sam koristio subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede. Bio je povoljan, na tri godine, sa grejs periodom od godinu dana. Kada budem imao pun rod, taman će početi da se otplaćuje. Prošle godine smo imali oko 100 kg borovnica, a sada očekujem oko 3,5 tone. Računao sam da će biti 700 grama po sadnici. Maksimum po sadnici je oko tri kilograma, i to očekujem 2023. godine." 

Prednosti uzgoja borovnice u saksijama

Ivan se odlučio za uzgoj borovnica u saksijama umesto tradicionalne sadnje u bankovima.

"Kod borovnica u bankovima ima više posla, biljka duže traje i veći je rod, ali meni sadnja u saksijama deluje lakše. Saksije su od 26 litara. Sadnice sam uvezao iz Holandije gde se sadi u saksijama od 20-25 litara. Posla ima tokom cele godine. Najteži posao je čupanje trave iz saksije i to se radi ručno. Biljka se budi krajem marta. Pre toga se  radi zimska rezidba", kaže naš sagovornik i dodaje da je ove godine platio stručne ljude koji su to radili i smatra da će već sledeće godine uglavnom sam to da radi.

Najbolji oprašivači borovnice su bumbari - potvrdila struka i proizvođači

Početkom aprila borovnici se dodaje đubrivo, a zatim i početkom maja.

"Trenutno je borovnica u fazi cvetanja. Nakon cvetanja znaćemo koliko se oplodilo i kakav će biti rod, koliko su bili vredni insekti. Oprašivanje obavljaju bumbari koji su u tome znatno efikasniji od pčela. Kupio sam košnicu sa 300-400 bumbara. Cvet borovnice je okrenut na dole i to umanjuje efikasnot pčela, dok jedan bumbar zamenjuje od 50-100 pčela. Bumbari inače nisu opasni."

Udruženjem do otkupljivača

Ivan često posećuje seminare i razne edukacije kako bi što više naučio o uzgoju borovnica. Član je udruženja "Šumadijske borovnice" iz Kragijevca, koje okuplja borovničare i iz Topole, Aranđelovca, Požarevca, Jagodine i Niša. 

"Naše udruženje sarađuje sa otkupljivačima iz Holandije. Trebalo je da Holanđani dođu u Šabac, koji je najveće područje za borovnicu u Srbiji, i da imamo edukaciju za rezidbu, ali ništa od toga nije bilo zbog korone", kaže Ivan.

Naš sagovornik se nada da će i ove godine glavno biti holandsko tržište.

"Otkupni centar je bio u Orašcu, verovatno će biti i ove. Sve što otkupe Holanđani ide u svetske markete, za konzumnu prodaju, ne preradu. I zato traže dobar kvalitet. Ova situacija neće uticati na cenu, biće verovatno ista. U Holandiji se radi testiranje zrelosti, kvaliteta, nakon toga stiže obaveštenje u kojoj klasi je borovnica i cena. Prošle godine je bila šest evra pa je posle pala na 4,5 evra", podseća jagodinski proizvođač i dodaje da prednost uzgajanja borovnica u Srbiji je što stižu pre poljske i rumunske.

Sagovornik Agrokluba kaže da ukoliko se želi dobar kvalitet borovnica, ulaganja su prilično velika, od 40 do 50 hiljada evra po hektaru, u zavisnosti od toga koliko se oprema. Inače, Ivan je i u postupku za dobijanje Global GAP standarda, koji su propisali evropski marketi.

Dnevnica za berbu borovnica 3.000 dinara

Berba borovnica je početkom juna. U poslu pomaže cela porodica; supruga Sandra, sin Mateja i ćerka Sara.

"Ove godine će nam trebati radna snaga za berbu koja traje 3-4 nedelje, ali se ne bere svakog dana već se čeka da plod uzri. Trebaće nam oko 15 ljudi dnevno. Borovnica nije osetljiva za branje, ali su potrebni radnici koji znaju da beru zrele plodove, zato se i plaća do 3.000 dinara dnevno", kaže naš sagovornik.

Površine pod borovnicom se povećavaju, ali ne i kultura konzumiranja

Na teritoriji Jagodine ima oko 15 hektara pod borovnicom. Sve je veće interesovanje poljoprivrendih proizvođača za uzgajanjem ovog voća kako u Pomoravskom okrugu tako i u celoj Srbiji pa broj hektara stalno raste.

Borovnica na 2.500 ha u Srbiji - potrebna velika ulaganja i znanje

"Srbija je 2017. godine imala oko 600 hektara pod borovnicom, prošle godine bilo je 1.200 hekatra, a ove više od 2.500 hektara. Mi još uvek nemamo kulturu korišćenja borovnica, kao što je to u Nemačkoj ili Americi gde je godišnja potrošnja nekoliko kilograma po čoveku."

Struka pomaže u ostvarivanju subvencija

Veliku podršku proizvođačima borovnica u Pomoravskom okrugu pruža Poljoprivredna savetodavna i stručna služba iz Jagodine. Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, kaže da se pomoć ove službe, osim savetodavne, zasniva i na ostvarivanju subvencija poljoprovrednih proizvođača od strane Ministarstva poljoprivede. 

"Proizvođači mogu da konkurišu za nabavku sadnog materijala, pa kasnije kada kada podignu zasad tu su subvencije za mašine, traktore, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje", objašnjava Andrejić, a jagodniski proizvođač dodaje da se zahvaljujući državnim subvencijama oko 35 odsto uloženog ukupnog novca vraća. 

Petkovići kažu da uživaju u uzgoju borovnica, jer im je omogućila da se vrate prirodi, da jedu zdravo i ukusno voće a pružiće im, prema procenama, u narednom periodu, i sigurnu egzistenciju.