Borovnica isplativa i nakon 50 godina uzgoja

Za borovnicu možemo reći da se uzgaja u celom svetu. Najveća zastupljenost je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se nalaze tipovi zemljišta sastavljeni od peska i organske materije. Borovnicu uzgajaju proizvođači koji poseduju zemljište sa teškom strukturom, koja ima prirodno visok pH, mada oni sprovode i posebne mere, kako bi proizvodnja bila uspešna.

Borovnica je višegodišnja biljka. Zasad može da bude isplativ i nakon 50 godina uzgoja, što ukazuje na značaj utrošenog vremena tokom perioda uspostavljanja zasada.

Vrste biljaka borovnice

Najvažnija je visokožbunasta borovnica, čiji se plodovi konzumiraju sveži ili zamrznuti. Poreklom je iz SAD-a i većina današnjih modernih kultivara predstavlja hibride između dve ili više vrsta, otkrivenih u prirodnim populacijama. Niskožbunaste borovnice su uglavnom visine oko 45 cm. Šire se pomoću podzemnih grmova. Rabitej borovnica predstavlja bujne i jako produktivne tipove sa plodovima koju su slični onima kod kultivara visokožbunaste, s tim da one nisu izdržljive na hladnoću, ali su tolerantne prema suši. Postoje i polužbunaste borovnice koje predstavljaju hibride između visokožbunastih i niskožbunastih vrsta, selekcijom stvorene za izraženu izdržljivost na hladnoću.

Biologija borovnice

Prirodno je rasprostranjena u područjima sa kiselim zemljištima koja sadrže visoke nivoe organske materije i koja imaju izobilje dostupne vode, čiji je podzemni nivo svega 60 cm ispod površine.

Radi se o višegodišnjoj biljci koja se sastoji od plitkog korenovog sistema i drvenastih izdanaka, koji se obično razvijaju iz pupoljaka smeštenim u bazi, osnovi biljke, a nekada i ispod površine. U šestoj godini postiže svoj puni rod. Spada u istu familiju kao i brusnica i rododendron. Uspevaju na kiselim zemljištima i najbolje im odgovara pH između 4 i 5.

Grm borovnice koji je odrastao ima 15 do 18 izdanaka. Plodovi su sakupljeni u grozdove, koji se razvijaju iz pupoljaka na jednu godinu starim prirastima.

Korenov sistem je veoma vlaknast, sa mnogo finog transportnog korenja, ali ne poseduje korijenove dlačice. Većina korenova borovnice smeštena je u gornjih 45 cm dubine zemljišta.

Temperature

Generalno podnosi temperature do -29°C, iako u tom pogledu postoji određena razlika između kultivara. Rast korena počinje u proleće, kada temperature zemljišta dostignu oko 6,11°C.

Podizanje zasada

Treba odabrati mesta koja su oslobođena od mraza, jer će borovnica, poput većine drugih biljaka, cvetati u proleće. Treba izbegavati mesta gde su bile okopavine ili zapuštena ledina, jer zemljišne štetočine mogu biti posebno opasne za mlado korenje. Dobra pretkultura je heljda zbog svoje sposobnosti da toleriše nizak pH. Ne voli ekstremno suva ili prekomerno vlažna zemljišta. Borovnica ne podnosi inverzije u pogledu dostupnosti vode korenovom sistemu. Iz istog razloga se preporučuje instaliranje sistema kap po kap.

Kao i kod svih kultura, treba pristupiti analizi zemljišta gde planiramo sadnju. Treba težiti takvim zemljištima čije su karakteristike najbliže onima gde visokožbunasta borovnica prirodno raste, a to su obično peskovite ilovače, na kojima je nivo podzemne vode plitak, a visoka organska materija. Poželjno je da je pH vrednost između 4,3 i 5.

Kao i kod ostalih vrsta jagodastog voća, potrebno je pristupiti osnovnoj obradi zemljišta kao i dopunskoj. Nakon adekvatno pripremljenog zemljišta, pristupa se formiranju humaka u koje ćemo saditi borovnicu.

Sadnja se vrši na jesen. Preporučeni razmak sadnje za visokožbunastu borovnicu je 0,9-1,2 x 2,6-2,8 m. Opet, u zavisnosti od bujnosti kultivara.  Prilikom sadnje borovnice koristi kompostirana piljevina četinara, borove iglice ili komadići drveta.

Gredice se formiraju mešanjem zemljišta sa kiselim organskim materijalima određeni vremenski period daleko pre sadnje, kako bi se obezbedilo dovoljno vremena za sleganje i homogenizaciju zemljišta. Kako ne bi došlo do isušivanja korena, a time i do trajnih posledica, biljke borovnice bi trebalo adekvatno zaliti odmah nakon sadnje, pogotovo ako je reč o sadnji u proleće. Pre sadnje dodati NPK 7:21:21 250 kg/ha u gredicu kao i KAN 27% 250 kg/ha.

Odmah nakon sadnje treba orezati 25% postojećih prirasta i ukloniti sve cvetne pupoljke. Takođe, potrebno je ukloniti cvetove biljaka i tokom njihove druge godine, tako da ne postanu dobro uspostavljene.

Održavanja zasada sledećih godina

Međuredni prostor u plantažama borovnice se održava u sistemu trava malč i kosi redovno tokom cele godine. Biljke borovnice uspevaju da rastu i kada su malčirane, iako veliki broj uspešnih plantaža nema malča.

Od agrotehničkih mera jako je bitno okopavanje, freziranje i održavanje porozne sredine u zasadu.

Navodnjavanje se koristi po potrebi u kasnoprolećnim i letnjim mesecima. Uz navodnjavanje se doziraju tečna hraniva i hraniva u obliku kristalona. Borovnica voli ishranu azotom i dobro reaguje. S tim da ne treba ni zanemariti momenat ishrane ostalim makro i mikroelemntima.

Zaštita borovnice

Borovnica kao vrsta ne privlači mnogo bolesti i štetočina u svoj zasad, kao što je to slučaj kod nekih drugih vrsta jagodastog voća.

Na početku kalendarske godine radi se zaštita preparatima na bazi bakra (Nordox, Cuprablau Z) kako  bi se odradila dobra kontrola bolesti. Na početku proleća, pre otvaranja pupoljaka, vrši se zaštita od truleži korena. Ona se najčešće pojavljuje na slabo dreniranim zemljištima, pa je  još jedan dokaz zašto bi takva zemljišta trebalo izbegavati kad podižemo zasad borovnice. Hemijska zaštita se vrši preparatima na bazi mankozeba.

U periodu od intenzivnog bubrenja pupoljaka pa sve do rozog pupa, radi se hemijska zaštita insekticidima protiv insekata koji oštećuju pupoljke, cvetove, listove i plodove, kao i zaštita od lisnih vašiju. Koriste se poznati preparati Calypso ili Karate Zeon. U ovoj fazi se često i pojavljuje poznata bolest monilija (palež grančica, cvetova, plodova) pa se kroiste fungicidi poput Switch i Score.

U fenofazi "zeleni vrh" i "rozi pupoljak" radi se zaštita protiv antraknoze, plamenjače borovnice i još jednom protiv monilije. Koriste se preparati na bazi aktivne materije azoksistrobin.

U početku i tokom cvetanja radi se zaštita od antraknoze, kao i od botritisa izdanaka, cvetova i plodova. Koristi se preparat Switch u koncetraciji 0,1%.

U fazi zelenog ploda koristi se opet insekticid Calypso protiv smotavca i štetočina ploda i listova. U ovoj fazi dolazi do pojave truleži ploda, pa se koristi fungicid na bazi aktivne materije fedheksamin.

Nakon berbe se još jednom može odraditi insekticid Calypso, tako da se suzbiju preostale štetočine u zasadu, kako ne bi prezimeli na istom, a u kasnu jesen se koriste fungicidi na bazi bakra.