Berba višanja u Merošini na pomolu - bez nade da će cena biti bolja?

Berba višanja na području opštine Merošina trebalo bi da počne za koji dan, a voćari je sa ponovo sa zebnjom očekuju jer nema naznaka da će otkupna cena tog voća ove godine biti viša od prošlogodišnje. Za kilogram najkvalitetnijeg roda, vlasnici višnjika su na početku prošlogodišnje berbe dobijali 25 dinara, a potom je cena pala na svega 20 dinara.

Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je za Agroklub da je polovina prošlogodišnjeg roda sa tog područja otkupljena po ceni od 20 dinara, što se itekako odrazilo na ovogodišnje prinose.

Protest voćara: Traže minimum 55 dinara za prvu klasu višnje i 35 za drugu

"Prinosi su u globalu prepolovljeni jer proizvođači nisu želeli, niti su imali para da ulažu u zasade nakon katastrofalno loše prošle i pretprošle godine. Višnja nije šumsko voće da se samo posadi i bere. Zahteva ozbiljna ulaganja, a mnogi su odustali od toga i ozbiljne proizvodnje jer nemaju računicu", istakao je Stojanović.

Mašinska berba se ne isplati

Prema njegovim rečima, mali broj voćara ispoštovao je sve što je potrebno u proizvodnji, nađubrio i zaštitio zasade. Oni koji su to uradili imaće dobar rod, uprkos tome što i vremenske prilike nisu išle na ruku voćarima.

"U vreme oprašivanja padala je kiša, jutarnje temperature bile su svega jedan stepen, a dnevne šest stepeni. Višnja nije nađubrena i koja je tokom prošlogodišnje vegetacije ostala bez lista jer nije zaštićena, ovog proleća nije imala 'normalan' cvet i loše je bilo oprašivanje."

Mnogi zasadi, dodao je naš sagovornik, prošle i pretprošle godine ostali su neubrani, a tako će biti i ove godine jer se ljudima ne isplati da plaćaju mašinsku berbu za svega par kilograma roda po stablu.

"Cena koštanja kilograma višnje zajedno sa berbom dostiže 40 dinara po kilogramu. Ukoliko cena bude poput prošlogodišnje, 20 ili 25 dinara po kilogramu jasno je da berbe na mnogim parcelama neće biti", naglasio je stručni saradnik.

Prinudna prodaja

Uzrok "nedopustivo" niskih otkupnih cena, istakao je Stojanović, je to što u našoj zemlji ne postoji pravo tržište tog voća, kao i zbog toga što na prostoru Merošine i Prokuplja nema ozbiljnih prerađevačkih kapaciteta.

"Nekadašnje državne hladnjače velikog kapaciteta poput merošinskog "Voćara" i niškog "Fripaka" godinama su zatvorene. Kada dođe vreme berbe proizvođači su prinuđeni da prodaju rod otkupljivačima jer nemaju alternativu, nemaju gde da skladište višnju", objasnio je naš sagovornik.

Usvojen Predlog zakona o uređenju tržišta - koje su najvažnije stavke?

Prema njegovim rečima, takva situacija nije u drugim mestima u Srbiji i voćari iz Šumadije ili sa krajnjeg juga Srbije gde postoje velike hladnjače dobijali su prošle godine za kilogram roda 40 dinara.

"Otkupljivači su prošle i pretprošle godine na višnji otkupljenoj u merošinskom kraju zarađivali 'dinar na dinar' jer su je otkupljivali za 20 dinara, a prodavali za 40. Sa druge strane vlasnici višnjika imali su velike gubitke, iako imaju vrhunski proizvod, sa najvećim procentom suve materije na području Srbije i zaštićenim geografskim poreklom."

Prognoze oblačinske višnje su loše

Kazao je da posete ministara i inspekcije nisu imale nikakvog efekta, jer su inspektori samo proveravali otkupna mesta i uslove pod kojima se otkup obavlja, a ne i otkupne cene i šta se događalo sa rodom nakon otkupa.

"Nemamo razloga da verujemo da će ove godine situacija biti nešto bolja. "Voćar" je prodat iz stečaja, ali novi vlasnik se još nije pojavio i ne znamo da li će raditi sa hladnjačom ili će promeniti delatnost", naveo je naš sagovornik.

Prognoze što se tiče budućnosti oblačinske višnje su loše, kazao je, jer je za poslednjih desetak godina, otkupna cena bila zadovoljavajuća samo 2011. godine i 2012. godine, kada je iznosila 70 dinara, odnosno 120 dinara.

"Za proteklih deset godina proizvođači su se susretali sa raznoraznim nedaćama, štetočinom monilijom, gradom, niskom otkupnom cenom. Kako stvari stoje, oblačinska višnja uskoro se više neće proizvoditi u svojoj postojbini, već u Vojvodini, iako je najkvalitetniji rod upravo u kraju odakle potiče."

Odustaje se od višanja

Na području opštine Merošina bilo je svojevremeno oko 2.000 hektara zasada višanja, a godišnji rod dostizao je 150.000 tona, po čemu je taj kraj prednjačio u Srbiji. Višnjike je imalo 90 odsto domaćinstava, a za svako drugo ta proizvodnja bila je osnovni izvor prihoda.

Proteklih godina, prema rečima meštana, mnogo toga se promenilo, brojna domaćinstva su odustala od višnjika, posekla i izorala zasade, a mnogi su odustali potpuno od poljoprivrede i pronašli posao u pogonima stranih kompanija u okolnim gradovima.