Vinarija Čoka neguje tradiciju dugu više od 100 godina

Vinariju je osnovao grof Marcibanji. Deo gde se nalazi vinarija u ono vreme bio je močvarni i vladalo je pravilo, da ko ima novca može da kupi titulu grofa i da dobije zemlju na korišćenje. Sve to pod uslovom da u nju ulaže.

"Grof Marcibanji je osnovao vinariju Čoka 1903. Njegov zet je bio grof Lederer. U jednom delu podruma su se kockali i grof Marcibanji je izgubio i predao celu vinariju grofu Lederer. Od tog momenta porodica Lederer je bila vlasnik vinarije," objašnjava tehnolog Nenad Nikolić koji u Čoki radi sedam godina.

Članovi porodice Lederer bili su Mađari jevrejskog porekla imali su dosta konekcija u Austriji i Švajcarskoj i još tada se vino Ždrepčeva krv izvozila u te zemlje. Međutim, s obzirom na to da su bili jevrejskog porekla, u toku Drugog svetskog rata su izbegli i otišli u Južnu Afriku gde su i ostali do današnjeg dana. Posle toga je vinarija bila u državnom vlasništvu, a od 2001. godine je vinarija privatizovana.

Proizvodnja nije ista za crveno i belo vino

Proces proizvodnje, kako objašnjava Nikolić, razlikuje se u početnom delu kod crvenih i belih vina.

"Crveno grožđe ide zajedno sa bobicama od grožđa, posle čega ide u venifikatore gde se završava venifikacija odnosno fermentacija. Kod belog grožđa odvajaju se bobice grožđa i izvlači se sav mogući sok koji se šalje na bistrenje. Zatim se sok šalje u venifikatore. Ta dva procesa dalje teku isto", navodi Nikolić.

Koliko dugo traje proces proizvodnje zavisi od vrste vina, kaže naš sagovornik. Bela vina su u ovoj vinariji najčešće spremna za jednu godinu, a crvena otprilike za dve. Komentarišući čuveni mit o vinu da je što je starije to i bolje, ističe da je to delimično tačno.

"Svako vino ima neki svoj potencijal starenja. Za neko vreme će dostići svoj maksimum što se tiče kvaliteta, ukusa i svega i posle toga mu opada kvalitet. To se najviše odnosi na tanine. Što je više tanina, to je veći potencijal za starenje. Odnosno duže vremena treba da postigne neki maksimum, a što ih je manje to je vino lakše i pitkije i ranije spremno. Berba je u septembru, a piju se u martu, pa sve do maja," ukazuje Nikolić.

U proizvodnji koriste staru recepturu. U stvaranju vina trude se da ostanu dosledni nekadašnjim principima proizvodnje ali, kako bi ubrzali proces, primenjuju neke od modernih tehnologija.

"Vino Ždrepčeva krv se još u doba Lederera pilo na austrijskom dvoru. Način do kog dolazimo do vina je malo drugačiji, koristimo nove tehnologije poput mikrofiltracije i nekih stvari koje nisu ranije postojale, ali veoma olakšavaju posao, dok su recepti isti. Nove tehologije koriste se kako bi se smanjili rizici u toku proizvodnje, kako se ne bi situacija prepustila samo slučaju“, navodi Nikolić.

Koriste različite vrste sudova. Neki od njih su inoksni koji su, objašnjava Nikolić, dobri jer niti dodaju, niti oduzimaju i prilagođeni su modernom vinarstvu.

"Dobri su u smislu da su laki za održavanje. Imaju sve priključke; rade sve praktično i uvodi se lako. Imamo bačve koje su 50.000 litara i kod njih je karakteristično što se odvija proces mikrooksigenacije. Vinu ne prija kiseonik, ali ovo je specifična situacija jer kroz pore od drveta dolazi malo kiseonika, koji prija vinu i dolazi do boljeg razvijanja aroma i brže se postiže potencijal starenja," dodaje Nikolić.

Šest sudova iz doba kada je vinarija bila u vlasništvu porodice Lederer je u funkciji i koristi se u proizvodnji. U pitanju su cementni sudovi sa staklenim pločicama unutra.

Godišnja proizvodnja oko šest miliona litara vina

U podrumu vinarije Čoka godišnje se proizvede oko šest miliona litara vina. Podrum se nalazi na četiri metra ispod nivoa Tise na površini od oko 2.000 kvadrata u kojem se nalaze skladišni tankovi.

"Imamo oko 100 skladišnih tankova. Različitih su zapremina, od 1.000 do 135.000 litara. Podeljen je na takozvanih sedam ulica, odnosno sedam delova proizvodnje. Gledali smo da ostane autentično i što se tiče i same proizvodnje. Sam sistem za trenažu i za ventilaciju ostao je iz tog perioda. Podrum je jedan od najvećih na ovim prostorima. Ukupan kapacitet nam je oko dva miliona," objašnjava Nikolić.

Pretežno se proizvodi crveno vino. Vinarija je, kako navode, prepoznatljiva po vinima Sangrija i Ždrepčeva krv.

Ona trenutno zauzima 300 hektara od čega je 150 pod vinogradima, a 150 pod ratarskim kulturama. Time uspevaju da zadovolje svega 20 odsto potreba što, ističu, nije dovoljno. Zbog toga su se pre osam godina odlučili za otvaranje sestrinske firme u Ohridu u Severnoj Makedoniji gde su, kako navode prinosi veći.

Trenutno je u Čoki zaposleno oko 160 radnika od čega je više od 100 njih usmereno na samu proizvodnju. Od ratarskih kultura na zemljištu ove vinarije uzgajaju suncokret, soju i kukuruz. A te površine obrađuju, kako objašnjavaju, da bi ih priveli nameni za sadnju vinograda.

Što se tiče vrsta vina, Čoka proizvodi od vranca, merloa, kabernea do šardonea i sovinjona, a osim široke ponude, posebno je važan kvalitet, navode u Čoki.

"Za kvalitet vina je pre svega potrebno dobro grožđe, dobri tehnolozi i dobra oprema. Mi smo zadovoljni sa kadrovima koje imamo. Ali se javlja problem sa radnom snagom, jer mnogo kvalitetnih radnika odlazi u inostranstvo“, ukazuje savetnik generalnog direktora Vinarije Čoka Zoran Tripković.

Godišnja prodaja iznosi oko 7 miliona jedinica od čega je oko četiri, četiri i po milona na domaćem tržištu i oko dva do dva i po miliona u inostranstvu. Izvoze u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Austriju, Švajcarsku, Kinu i Ameriku i malo za Australiju.

"Imamo ozbiljnu nameru da se, u pogledu plasmana vina, širimo na tržište Rusije i Kine. Zato što je to veliki broj stanovnika i zato što su povoljnosti bolje. Nemamo probleme sa carinom kada je u pitanju Rusija i povećava se procenat potrošnje vina u tim zemljama," poručuje Tripković.

Objašnjava da je jedan od razloga za okretanje ka Rusiji i Kini i to što je, ističe, teško nositi se sa vinima u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Oznaka zaštićenog geografskog porekla za dva vina u Čoki

Nedavno najavljena strategija razvoja vinarstva, osim toga, trebalo bi da pomogne domaćim vinarijama da pozicioniraju domaće proizvode na visokoj lestvici u Evropi i svetu, a u vinariji Čoka smatraju da je to dobar potez države.

"Čim država radi i ulaže u vidu subvencija, čim se mi udružujemo, to može da doprinese razvoju," navodi Tripković.

U pozicioniranju proizvoda na inostranom tržištu, znatno pomaže ukoliko oni imaju oznaku da su sa zaštićenim geografskim poreklom. Zbog toga je ova vinarija u procesu za dobijanje te etikete za svoja dva vina i to Merlo i Kaberne. 

Tripković ističe da ta oznaka više doprinosi imidžu vinarije nego finansijskom napretku. "To nisu neke značajne količine koje bi doprinele nekom finansijskom napretku, ali jesu količine koje pokazuju da se na našim prostorima može odnegovati takvo vino čime podižemo kvalitet i imidž same vinarije. Time se stvara veće poverenje i sigurnost kod stranih potrošač," dodaje on.