Uzročnici fitoplazme pronađeni u našim vinogradima

Flavence doree ili Candidatus phytoplasma vitis jedna je od najopasnijih fitoplazmi koja prouzrokuje žutilo i crvenilo listića vinove loze.

"Fitoplazma FD je sa stanovišta epidemiologije najopasnija, jer je vrlo infektivna. Na prouzrokovače ove bolesti prvi put je ukazano u Italiji početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Ranije se smatralo da su bolesti tipa žutila i crvenila prouzrokovane virusima, ali je danas utvrđeno da su uzročnici fitoplazme, identifikovane u nekim našim vinogorjima", ističe Mica Stajić, inženjer za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi.

Podsticaji za podizanje voćnjaka, vinograda i hmeljarnika

Pregled biljaka obaviti od polovine jula do sredine septembra

Simptomi bolesti prouzrokovani fitoplazmom obično se javljaju u drugoj godini posle infekcije. Najbolje vreme za pregled biljaka na prisustvo simptoma je od polovine jula do sredine septembra. Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće ne kreću ili kreću kasnije od zdravih, a porast lastara je usporen.

"Internodije na zaraženim listovima su kraće, a tokom leta oni počinju da se naginju i krive ka zemlji. Lastari ne odrvene u potpunosti, pa izmrznu tokom zime. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i uvija se po ivici. Kod belih sorti grožđa ono je žuto, a kod crvenih je intenzivno crvene boje. Duž glavnog nerva nastaju pege koje nekrotiraju. U zavisnosti, od jačine i vremena pojave simptoma, suši se cvast ili šepurina, a bobice se smežuraju i lošeg su kvaliteta", priča Stajićeva.

Fitoplazme se mogu preneti sadnim materijalom

Ona naglašava da je ova bolest u direktnoj vezi sa prisustvom cikade Scaphoideus titanus koja ima jednu generaciju godišnje i prenosilac je fitoplazme sa zaraženih na zdrave čokote. Osim ovog načina fitoplazme se mogu preneti i sadnim materijalom. Ženke cikade polažu jaja početkom septembra na starijim lastarima vinove loze. Larve se hrane na naličju listova tokom juna meseca, a odrasli insekti se javljaju početkom jula i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze. Larve koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama postaju infektivne već na kraju L 3 stadijuma, kada mogu preneti bolest sa zaraženih na zdrave čokote, a sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života.

Od čega zavisi rodnost vinograda?

Hemijska sredstva najefikasnija u suzbijanju bolesti i štetočina

Period inkubacije bolesti pre pojave prvih simptoma je dve godine. Kontrola vektora olakšana je time što se S. titanus hrani samo na vinovoj lozi i ima jednu generaciju godišnje.

"Suzbijanje prezimljujućih jaja, novoispiljenih larvi i odraslih insekata na najefikasniji način se obavlja adekvatnim hemijskim sredstvima. Kontrolu vektora ove veoma opasne bolesti vinove loze omogućuju insekticidi ELISA 0,06 %, FASTAC 10 EC 0,015%, KARATE  ZEON … Uništavanje mlađih larvi S. titanus nekim od navedenih preparata sa jednom do dva tretiranja sigurna je zaštita u vinogradu. Prvo tretiranje izvodi se krajem maja ili početkom juna, a drugo nakon 10 do 14 dana. Nedavno je FD prvi put potvrđena i na Celamitis vitalba L. /obična pivatina ili bela loza/ koja je česta vrsta u našim vinogradarskim regionima", navodi Stajićeva.

Dragoslav Ivanišević: Loza u dobroj kondiciji pred novu sezonu

Obavezne mere zaštite

Ona podseća vinogradare da je osnovna mera zaštite protiv ove bolesti  fitosanitarna kontrola reprodukcionog materijala vinove loze i upotreba zdravih kalemova za podizanje vinograda. Ukoliko je ova zaraza zahvatila sve čokote na parceli koja se obrađuje oni se moraju što pre iskrčiti, a zatim spaliti.

Pojavu simtoma ove bolesti proizvođači pogotovo, treba da prate u vinogradima koje obrađuju, ali i u onim koji su zapušteni. Vinogradari su u obavezi da permanentno prate i pojavu cikode, prenosioca bolesti u vinogradima.

Tokom godine moraju da kontrolišu i lastare na prisustvo vektora, i to u vinogradima gde je bilo ulova u klopkama i košuljici na listovima. Nikako ne smeju da zaborave da suzbijanje prenosioca zaraze obave kontaktnim insekticidima u dva tretmana tokom juna i da unište i samonikle biljke Celamitis vitalba.