Sveti Trifun najavio radove u vinogradu

Prvo što sam video na naslovnoj strani tabloida koji je kadgod bio časopis bilo je: "Crno nam se piše". Protrljavši oči video sam i dodatak, doduše sitnim slovima, "ako za svetog Trifuna ne padne kiša".

A kako je, iako već na kraju dana, ipak bilo kiše, računam da smo se ove godine delimično izvukli.

Slava vinogradara, vinara i ljubitelja vina

Šalu na stranu, već godinama slavu vinogradara, vinara i nas ljubitelja vina obeležavam u Sremskim Karlovcima na oglednom dobru Departmana za voćarstvo i vinogaradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sa direktorom Dragoslavom Ivaniševićem, razgovarao sam o brojnim pitanjima kao i šta možemo da očekujemo od ove proizvodne godine s obzirom na to da zalihe zimske vlage gotovo da nema u zemljištu, a da je zima bila blaga što znači da su bolesti i štetočine nikad spremniji za proizvodnu utakmicu.

Prema Ivaniševićevim rečima jedino što je izvesno da nismo imali štete od zimskih mrazeva, a odgovor o bolestima i štetočinama je toliko komplekstan i zavisi od mnogo faktora da će za to biti potreban jedan novi članak. To bi bilo sve što se intervjua tiče pošto su u međuvremenu pristigli sveštenici i svečanost je mogla da počne.

Povratiti snagu loze nakon "zimskog sna"

Kao deo obreda ovogodišnji kum Žarko Jovanović koga svi zovu General orezao je lozu i zalio je vinom. Veruje se da će se tako vinogradu povratiti snaga posle dugog zimskog sna. Doduše, ove godine se nije nešto naspavala. Veruje se, takođe, da će biti kišna i rodna godina ako na Trivundan padne sneg, a ako je vedro - biće sušna. O kiši se malo zbori pošto za starih vremena nije baš bilo uobičajeno da ona pada polovinom februara. Prenosi se priča s kolena na koleno da sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od toga dana sneg počne da se topi.

Degustacijom se proveravao vredan rad "slugu vinograda"

Uvek lucidni Petar Samardžija prokomentarisao je da je nekad bio običaj da za svetog Trifuna ugostitelji besplatno toče piće, ali nije ni čudo zašto se on vremenom izgubio. Iz vinograda se prešlo u degustacionu salu da se proveri da li je vredan rad slugu vinograda, tj. vinogradara i vinara urodio plodom. Prvo se pila sila, sorta koja je delo autorskog trija Sime Lazića (po kojoj je dobila i ime), Vladimira Kovača i Petra Cindrića. Sila kao rezultat ukrštanja kevidinke i šardonea iz godine u godinu ima sve više poklonika. Na degustaciji su se probale sile od ovogodišnjeg kuma Žarka Jovanovića, Predraga Bajila, Milana Petrovića i na kraju ona sa Departmana. U toku degustacije Petar Samardžija je šaljivo prokomentarisao da je u sali najveći svetski proizvođač sile Milan Petrović koji pod tom sortom ima 3,5 ha. Prema informacijama koje sam u međuvremenu dobio to još dugo neće biti tako. Naime, uz svojih 1,5 ha Predrag Bajilo će ovog proleća podići još 3,5 ha pa će on preuzeti tron. On je dodao da je pre dosta godina reskirao kada je među prvima zasadio silu, i konstatovao da se nikada nije pokajao.

Potom se pio šardone Novice Miljkovića kao i onaj iz podruma Dulka koji je među degustatorima pohvaljen. Natočen je i sovinjon beli. Oba, i Dulkin, a naročito onaj iz vinarije Veritas zaslužuju sve pohvale. Rozei su bili različitih kombinacija od bordovskih kupaža, preko čistog kaberne sovinjona (Petrović) do miksa muskat hamburga i tramninca (Bajilo). Od crvenih vina pio se Kolarevićev burgundac crni, Jovanovićev vranac. Potom je na red došao kaberne sovinjon. Solidan Kolarićev i izvrstan Veritasov (2012) što su potvrdile i ocenjivačke komisije Dekantera i Austrian Wine Challenga (AWC). Za kraj smo probali izvrsno Fakultetsko crno koje potpisuje mladi, već dokazani enolog Siniša Ostojić. Izvrsno vino neobične kombinacije (50% probus, 30% merlo, 15% kaberne sovinjon i 5% kaberne fran) nikog nije ostavilo ravnodušnim.

Odlazeći sa Departmana raspitao sam se kakvo je stanje na lageru sadnog materijala. Direktor Ivanišević je potvrdio ono što smo nezvanično saznali da je od vinskih sorti ostalo još malo sile, rajnskog rizlinga i kaberne sovinjona. Praksa na Departmanu je da proizvodnja vinskih loznih kalemova ugovara. Od stonih sorti vikendaše čekaju lasta, karmen, ljana, moldova, dok je muskat hamburg već udomljen.

Foto: Mihajlo Berček, Đorđe Simović