Razvojni ciklus vinove loze: Najčešća eksploatacija je 25 do 30 godina

Prve tri do četiri godine posle sadnje, vinova loza intezivno razvija korenov sistem i nadzemne delove, kako bi se formirao što snažniji čokot, koji će nam kasnije dati prinos i kvalitetno grožđe.

Vinova loza prvi rod može dati već u drugoj godini, obično do jednog kilograma po čokotu, a prva berba se računa od treće godine starosti.

Da bi se obezbedio normalan vegetativni razvoj čokota, u trećoj godini se prinos planski reducira, tako da iznosi 20 do 30 odsto od normalnog očekivanog roda, koji će se ostvariti u periodu redovne rodnosti. Već u četvrtoj godini treba dati 50 do 60 odsto od normalnog prinosa. Pete godine možemo ostvariti prosečan rod ili 90 do 100 posto od normalnog prinosa ili najkasnije u šestoj godini uzrasta ili starosti čokota.

Rastuća rodnost - od treće do 10. godine

Faza rastuće rodnosti obuhvata period od treće do 10. godine. Ovaj period optimalne rodnosti loze, traje u zavisnosti od sorte do 20, 30 ili 40 godina starosti čokota.

Čokot se biološki razvija 30 do 35 godina. Tada se može reći da je to "stara vinova loza". Međutim, ne postoji zvanična definicija za starost vinove loze. Dok god okruženje ili čovek pruža osnovne potrebe za razvoj biljke, ona će nastaviti da živi. Optimalan eksploatacioni vek je 25 do 30 godina, kada počinje da gubi na svojoj rentabilnosti, odnosno na svojoj produktivnosti i kvalitetu grožđa. Dakle, najčešća je eksploatacija za sada 25 do 30 godina. Poslednjih pet do 10 godina starosti čokota je faza opadajuće rodnosti.

Bez čovekove intervencije, vinova loza bi rasla kao puzavica i gusto stablo. Precizna rezidba pomaže joj da se razvija pravilno u organizovani uzgojni čokot i da usredsredi svu svoju energiju na besprekoran rast i razvoj.

Suzenje

Ova faza počinje u proleće i karakteriše se isticanjem sokova na presecima stabala ili lastara. Nastaje kao posledica usvajanja vode i mineralnih materija od strane korena. U našim klimatskim uslovima počinje u drugoj polovini marta, a završava se kretanjem pupoljaka krajem marta, početkom aprila. Početak ove faze je u direktnoj zavisnosti od temperature zemljišta. Smatra se da temperatura od sedam do 10 stepeni Celzijusa u zoni korenovog sistema na dubini zemljišta od 25 do 30 cm i pri odgovarajućoj vlažnosti inicira kretanje sokova u lozi. To se po pravilu poklapa sa srednjom dnevnom temperaturom vazduha od oko 10 stepeni.

Raniji ili kasniji početak "suzenja" loze od navedenog može da se javi zavisno od podloge, ali i od sorte. Tokom ove faze može kroz načinjene preseke na ovaj način isteći od 0,3 do 2,5 litara soka po čokotu, a što zavisi od uzgojnog oblika, podloge, sorte i slično. Isticanje ove tečnosti nije toliko štetno za čokot. Međutim, kod reznika može navlažiti okca (pupoljke) i izazvati manja oštećenja, ali to se može sprečiti kosim rezom sa nagibom suprotno od prvog ostavljenog okca (pupoljka).

Kretanje okaca, rast i razvoj vegetacije

Traje do početka cvetanja. U ovoj fazi dolazi do intenzivnog razvoja svih organa. Zavisi od temperature vazduha. Počinje na devet stepeni Celzijusa i traje od 40 do 50 dana.

Početkom ove faze razvoja smatra se pojava listića iz pupoljka (okca) što se naziva i "faza mišjih ušiju". Ovaj razvoj u početku se odvija uz korišćenje rezervnih materija iz drvenastih delova sačuvanih u prethodnoj vegetaciji, jer listovi tek nakon dostizanja dve trećine svoje konačne veličine počinju proizvoditi više asimilata nego što ih sami troše. Nakon ovoga sledi intenzivan razvoj lastara (rast u dužinu), ali i razvoj cvasti, a u pazusima listova razvijaju se i zaperkovi pupoljci - okca.

Kakav je uticaj vetra i vlage na vinovu lozu?

Za početak ove faze srednja dnevna temperatura mora biti od sedam do 12 stepeni Celzijusa, a traje, kako je rečeno 40 do 50 dana, te se završava početkom cvetanja. Pred kraj ove faze zbog povoljnijih uslova dnevni rast lastara u dužinu je vrlo intenzivan, a može dostići i do 15 cm. Sredinom ove faze najpovoljniji je period za sprovođenje plevljenja mladih nepotrebnih lastara čokota. Usled naglog rasta lastara, ali i istovremenog razvoja cvetova dolazi do kompeticije za hraniva između njih, a kao posledica toga kod nekih sorti ili u nekim godinama može da se javi nepotpuni razvoj cvetova, što može dovesti do loše oplodnje.

Fotosinteza i respiracija (disanje) su dva procesa, a između njih postoji uzajamna povezanost. U procesu fotosinteze se podsrestvom sunčeve energije, u fotosintetskom aparatu koji je lociran u svim zelenim delovima biljke, ali u listovima ponajviše, iz atmosfere usvaja se CO2 (ugljen dioksid) i sintetišu organska jedinjenja. Respiracija ili disanje je proces pri kome se transformišu proizvodi fotosinteze i njihovo iskorišćavanje u cilju dobijanja potrebne energije za sintezu drugih organskih jedinjenja. Tako se ostvaruje kruženje ugljenika u biosveri. U listu svakodnevno se odvijaju oba procesa - fotosinteza tokom obdanice dok ima svetlosti, a respiracija (disanje) se odvija uglavnom tokom noći.

Cvetanje

Počinje krajem maja ili početkom juna meseca, što zavisi od temperature u prethodnoj fazi. Fenofaza cvetanja je počela kada je otvoreno pet odsto cvetova. Ova faza traje uslovno do 10-20 dana. Optimalna temperatura za cvetanje je 25 do 32 stepena Celzijusa. Nepovoljno za ovu fazu je kada duvaju jaki vetrovi koji isušuju žig tučka i tada dolazi do lošije oplodnje.

Nedeljama pre cvetanja cvetovi, odnosno osnovni delovi cveta dovršavaju svoj razvoj, a dva do tri dana pre odbacivanja cvetne kapice polen postane klijav, te se tako sama oplodnja može dogoditi i ispod cvetne kapice jer je većina sorti vinove loze samooplodna. Samooplodne sorte obično imaju morfološko i funkcionalno hermafroditni cvet, sa normalna oba spolna organa. Prilikom oplodnje polen pada na žig tučka i klija do plodnika gde se spajaju muške i ženske gamete (polne ćelije) i nastaje embrio.

Proces cvetanja nastupa oko 50 do 60 dana posle aktiviranja okaca. Sam proces počinje zbacivanjem cvetne kapice, do kojeg dolazi obrazovanjem tkiva za razdvajanje. Cvetanje i oplodnja ne mogu da se odvijaju normalno ako ne postoje odgovarajući temperaturni uslovi. Postoje sorte koje mogu započeti cvetanje na temperaturama ispod 15 stepeni Celzijusa, ali za većinu sorti loze kao minimalna temperatura uzima se 17 do 19 stepeni.

Na temperaturama iznad 19 stepeni cvetanje i oplodnja protiču brzo, dok temperature iznad 32 stepena Celzijusa deluju nepovoljno. Pri povoljnim spoljnim uslovima cvetanje i oplodnja traju osam do 10 dana. Na lastaru, kao i na čokotu u celini, nešto je ranije cvetanje na cvastima niže pozicije. Otvoreni cvet ispoljava spremnost za oplodnju jedan do tri dana. Hladno i kišovito vreme usporavaju zbacivanje kapica i oplodnju cvetova.

Porast i razvoj bobica 

Traje od zametanja pa do početka sazrevanja. Optimalna temperatura u ovoj fazi je 25 do 30 stepeni Celzijusa. U ovoj fazi bobice su tvrde, zelene, obavljaju asimilaciju, transpiraciju i disanje čime sebi obezbeđuju hranljive materije oko 20 odsto, a ostatak se podmiruje iz listova i korena. Trajanje ove faze je 30 do 60 dana u zavisnosti od sorte i klime.

Postoje tri faze razvoja bobica: u prvoj fazi događa se intenzivan rast bobica zbog intenzivne deobe ćelija, dok semenka ostaje nerazvijena, u drugoj fazi uglavnom se razvijaju semenke dok je mali porast mesa i veličine bobice, a u trećoj fazi koja započinje "šarkom" grožđa i završava se dozrevanjem kada dolazi do porasta bobica do konačne veličine zbog povećanja ćelija.

Sazrevanje bobica

Dužina trajanja ove faze je sortna osobina i zavisi od sume temperatura koje su različite za različite sorte. Početak ove faze počinje prestankom rasta bobica i promenom boje pokožice bobica grožđa. Ova promena boje bobica naziva se još "šarak".

Usporavanje dozrevanja grožđa poboljšava kvalitet budućeg vina?

Dolazi do promene boje pokožice koja se kod belih sorata menja u žuto zelenu i postaje prozirna, a kod crvenih i crnih sorata dolazi do postupne promene boje usled nakupljanja antocijana. Uskoro nakon toga bobice počinju omekšavati, a na njihovoj površini pojavljuje se voštana prevlaka, odnosno "mašak" ili "pepeljak".

Sazrevanje lastara, opadanje lišća i priprema za zimski odmor

Počinje od pune fiziološke zrelosti bobica (seme u bobicama sposobno za reprodukciju - klijanje i nicanje) pa do opadanja lišća. Pri kraju ove faze list gubi hlorofil, pri čemu menja boju. List belih sorti dobija žutu boju, a lišće crnih i crvenih sorti poprima crvenkastu do tamno mrku boju. U ovom periodu dolazi do kaljenja, procesa stvaranja otpornosti na niske temperature, prestanka porasta lastara pojavom nižih temperatura, što uzrokuje razne fiziološke i biohemijske promene koje su veoma važne, jer su usmerene u pravcu povećanja ugljenih hidrata i otpornosti lastara i okaca prema niskim temperaturama zimi. Praktično, svi delovi čokota do opadanja lišća povećavaju otpornost na niske zimske temperature. Jači rani jesenji mrazevi negativno utiču na pravilno "kaljenje".

Ova fenofaza započinje nastupom pune zrelosti, a završava se opadanjem lišća. Tokom tog perioda nastavlja se fotosintetska aktivnost lišća koja sa vremenom opada starenjem hloroplasta u ćelijama tkiva lista. Stvoreni asimilati nisu više usmereni prema grožđu već se skladište u lastarima, nodusima-kolencima, starom drvetu loze i korenu. Fiziološki procesi usmereni su ka skladištenju rezervnih materija, dovršetku diferencijacije, obrazovanja pupoljaka (okaca), dozrevanje lastara, dok se rezervne materije delom nakupljaju i služe, kao što je navedeno, za otpornost na niske zimske temperature i nastavak aktivnog života idućeg proleća.

Zimsko mirovanje

Počinje opadanjem lišća i završava se kretanjem sokova u proleće. Razlikujemo fiziološko i ekološko mirovanje:

• Fiziološko ili biološko se odlikuje određenim stanjem zimskih okaca u vremenu mirovanja i prilagođeno je za njihovo prezimljavanje. Traje četiri do pet meseci obično, do druge polovine januara. U tom periodu bilo koje temperature zemljišta i vazduha ne mogu pokrenuti kolanje sokova loze i kretanje okaca lastara.
• Posle fiziološkog nastaje prinudno ili ekološko mirovanje, koje je uslovljeno spoljašnjim faktorima - temperaturama. U toku ovog mirovanja životni procesi u vinovoj lozi ne prestaju potpuno, a najotpornija je na niske zimske temperature. Sadržaj vode se smanjuje na 45 - 50 odsto i što je manji sadržaj vode veća je izdržljivost loze na niske temperature. Ukoliko bi temperature u toku više dana prešle biološki minimum i ako bi došlo do opšteg otopljavanja u ovom periodu, krenuli bi sokovi i okca vinove loze.