Proizvodnja vina u 2019. godini pala: Ko su najveći proizvođači, a ko potrošači?

Svetska proizvodnja vina pala je u 2019. godini na 260 miliona hektolitara, što je smanjenje od 35 miliona (11,5 odsto) u odnosu na rekordnu 2018. godinu, podaci su to koje je u svojoj publikaciji iznela Međunarodna organizacija za vinograde i vina (OIV).

Na prvom mestu nalazi se Italija sa proizvodnjom od 47,5 miliona hektolitara, zatim Francuska sa 42,1, a na trećem je Španija sa 33,5 miliona. Te tri zemlje zajedno čine čak 48 odsto svetske proizvodnje, a takođe su zabeležile blagi pad te godine. 

Platina i tri zlata za srpska vina stiže sa londonskog Dekantera 2020 

Osim njih, manju proizvodnju imale su i Mađarska (-34 odsto), Nemačka (-12 odsto), Austrija (-10 odsto), Grčka (-8 odsto) i Rumunija (-4 odsto). Jedina zemlja Evropske unije koja je u 2019. godini zabeležila porast proizvodnje ovoga pića je Portugal sa 6,7 miliona hektolitara, što je 10 odsto više u odnosu na 2018. 

Statistika pokazuje negativne podatke i izvan Evrope. Tako je u Kini u 2019. proizvedeno 8,3 miliona hektolitara (pad od 10 odsto). 

Najveći potrošač SAD

U 2019. međunarodnom trgovinom dominiraju uglavnom tri evropske zemlje, a to su Italija, Španija i Francuska. Zajedno su izvezle 57,1 miliona hektolitara, što je 54 odsto svetskog tržišta. 

S druge strane, najveće uvoznice prošle godine bile su Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Države koje su zajedno uvezle 40,4 miliona. Udeo ove tri zemlje čini 39 odsto ukupne vrednosti svetskog uvoza, navode Agronovinite.

Francuska za ovu godinu prognozira veću proizvodnju vina

Nakon blagog pada svetske potrošnje vina zabeleženog u 2018. godini, u 2019. ona je bila nešto veća i procenjuje se na 244 miliona hektolitra, što predstavlja povećanje od 0,1 odsto. 

Od 2011. kao najveći potrošač ovog pića slovi SAD, sa potrošnjom od 33 miliona u razdoblju od 2014.- 2018. Na drugom se mestu nalazi Francuska sa 26,8, a na trećem Italija s 22,4 miliona hektolitara. Iza njih su Nemačka, Kina i Velika Britanija. OIV lista pokazuje kako su Srbija i Hrvatska imale istu potrošnju od 1,1 miliona. 

Najskuplje vino ima Francuska

Kada govorimo o ceni, prema podacima wine-searcher, na prva tri mesta nalaze se francuska vina. Najveću prosečnu cenu ima "Domaine de la Romanee-Conti Romanee" sa vrtoglavih 20.200 dolara. Na drugom mestu je "Domaine Leroy Musigny Grand Cru" sa 19.000 dolara, a na trećem "Henri Jayer Cros Parantoux" 15.000 dolara. Sva tri vina su pino noar i dolaze iz Burgundije. 

Nestaće polovina svetskih vinograda?

Od belih najveću prosečnu cenu ima nemačko dezertno vino "Egon Muller Scharzhofberger Riesling Trockenbeerenauslese" sa skoro 15.000 dolara. Odmah iza njega su dva francuska šardonea, "Domaine Leflaive Montrachet Grand Cru" od 11.000 dolara i "Domaine de la Romanee-Conti Montrachet Grand Cru" sa cenom od nešto više od 8.000 dolara. 

Cene alkoholnog pića najveće u Finskoj

Govorimo li o cenama alkoholnih pića uopšteno, Eurostat je nedavno objavio podatke za zemlje članice Evropske unije. 

Kada se uporede visine cena u zemljama s prosečnim indeksom nivoa cena u EU od 100, rezultati pokazuju da je u 2019. godini cena alkoholnih pića (žestokog, vina i piva) bila najviša u Finskoj (s indeksom razine cena 191), a slede je Irska (182) i Švedska (156).

Suprotno tome, najniže cene zabeležene su u Rumuniji (sa indeksom 76), Bugarskoj (79) i Mađarskoj (80).