Moldavija je 20. najveći izvoznik vina u svetu - sada gubi važna tržišta

Moldavija je kontinentalna država na jugoistoku Evrope na koju se s većim zanimanjem počelo gledati tek nakon rata u Ukrajini. Ova mala država koja se osim sa Ukrajinom graniči i sa Rumunijom pretežno je agrarno-industrijska, a od ukupne površine od 33.843 km2, poljoprivredno zemljište zauzima gotovo 2.499.000 hektara od čega je više od 1.800.000 obradivo. 

Uprkos solidnom privrednom rastu u poslednje dve decenije, Moldavija i dalje ostaje među najsiromašnijim zemljama u Evropi, navodi worldbank. 

Uz ratarske kulture kojima pogoduje blizina Crnog mora, blaga i sunčana klima kao i plodno černozemsko zemljište, ova je zemlja poznata i po vinogradarstvu kao i izvozu vina. 

Tamo postoje četiri vinske regije koje nose EU zaštićenu oznaku geografskog porekla (PGI). To su Codru, Ștefan Vodă, Valul lui Traian i Divin, navodi wineofmoldova. 

Duga i turbulentna istorija vinogradarstva

Vinarstvo tamo ima dugu istoriju, čak 5.000 godina pre Hrista, ali, zavisno od političkog uređenja države, prošlo je vrlo turbulentna razdoblja.

Masovni uzgoj vinove loze zabeležen je za vreme njene pripadnosti Sovetskom Savezu, a površina vinograda iznosila je oko 106 hiljada hektara. Najviše rasprostranjena je bila domaća sorta Rara Neagra, a dalji razvoj je doveo do povećanja površina pod sortama za bela vina Aligote, Feteasca, Riesling, Rkatiteli, Traminac kao i Cabernet Sauvignon, Merlot, Malbec, Saperavi, Serecezione i Gamay freaux za crna. 

Ali, dekret "O merama za iskorenjivanje pijanstva i alkoholizma i proizvodnji domaćeg žestokog pića", kojega je vlast donela 1985. doveo je do uništenja vinograda za 30 odsto. 

Nakon odvajanja Moldavije iz SSSR-a i njene nezavisnosti, doneli su Zakon o vinovoj lozi i vinu, prvi takav među zemljama ZND-a, u vreme kada takav nije postojao ni u drugim evropskim zemljama. 

Sledeći udarac je im je zadao prvi (2006.) i drugi (2013.) ruski embargo. Dakle, ta je zemlja pre 2006. bila među deset najvećih izvoznika vina u svetu. Prvi embargo koji je trajao gotovo dve godine doveo je do velikih gubitaka jer je čak 80 odsto vina pre toga plasirano na ruskom tržištu. Proizvodnja je smanjena za više od 60 odsto, a izvoz za 41 odsto. Isti se scenario desio i 2013. 

Te je godine osnovana organizacija za promociju moldavskih vina, ali i sa ciljem sprovođenja promena zakonskog i regulatornog okvira vinskog sektora i promocije vinskog brenda zemlje, a kako bi došli do međunarodnog tržišta. 

Vino treći izvozni proizvod

Ta zemlja danas ima 112 hiljada hektara pod vinogradima sa više od 50 sorti, a tamo se godišnje ubere oko 600 hiljada tona grožđa, uključujući 100 hiljada tona stonih sorti. 

Čak skoro 89.800 vinograda pokrivaju 3,8 odsto teritorija i sedam odsto obradivih površina, piše globalnews. Tamo je i 331 vinarija, što je znatan broj na 2,6 miliona stanovnika. 

Nažalost, ta će zemlja u istoriji svoga vinarstva morati da zabeleži još jedno turbulentno razdoblje. Rat u Ukrajini odraziće se na izvoz u Belorusiju, Rusiju, Evropu i Kinu, četiri najvažnija tržišta. 

Vino je njihov treći izvozni proizvod, a 2019. godine ga je izvezla u vrednosti od 137 miliona dolara što je svrstava na 20. mesto najvećeg izvoznika vina u svetu, piše oec.world. 

Izvoz je prekinut zbog rata, a kontejneri puni vina zaglavljeni su u Ukrajini, upravo u vreme kada su zazuzeli konkurentno mesto na međunarodnom tržištu.