Manji prinosi, ali dobar kvalitet grožđa: Klimatske promene menjaju pravila

Za vinogradare je svaka godina sve neizvesnija zbog klimatskih promena, vremenskih uslova koji znatno utiču na prinos i posebno kvalitet, ali ova sezona može se oceniti kao dobra, iako je rod u pojedinim predelima smanjen, navodi docent doktor biotehničkih nauka na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Aleksandar Petrović.

"Imali smo bele sorte koju su brane, recimo tamjanika bela, sovinjon, šardone sa 22 odsto šećera. Obično se tako beru da bi se sačuvala optimalna kiselina. Tako da je što se tiče belog grožđa dobra situacija, a i sama vina koja su dobijena biće sa dobrim potencijalom i dobrim aromatskim kompleksom", navodi Petrović.

Kaberne je dosta kasnio

I crne sorte mogu se oceniti kao dobre, napominje on. Ističe da je ova godina, za razliku od prethodnih, kada je berba poranila nedelju do dve, bila normalna u kalendarskom smislu i po pitanju sazrevanja. Brano je grožđe po kalendaru u one dve nedelje kada bi trebalo i kada po tim kriterijumima i sazreva. Poklopilo se sve i vremenski i po pitanju pune tehnološke zrelosti koja je vrlo bitna za dobijanje vina, dodaje Petrović.

"Merlo je postigao jako dobru zrelost. Kaberne je dosta kasnio i tu se bojim, tu je šećer u pojedinim delovima u Srbiji bio oko 23 odsto, kasno se moralo brati, teško da je postigao tu zrelost kada imamo te zrele semenke i te zrele pokožične tanine. Tako da možda kaberne nije u tom vrhu kako bi se očekivalo."

Dobar kvalitet grožđa u Pomoravlju - visoke temperature povećale procenat šećera

Podseća da ne smemo da zaboravimo kišni period i grad koji je u pojedinim predelima zemlje napravio štetu. Ipak, Šumadija, Župa, istočna Srbija i Fruška gora mogu se pohvaliti kvalitetom. Prinosi su, generalno, ukazuje, smanjeni, ali su plodovi dobri.

"Padavine u martu i aprilu u vreme oplodnje, kao i suša u toku leta su uticali na smanjenje roda. Mnogi vinogradari se žale na to. Oko 40 odsto je umanjen u odnosu na očekivano i na ono kako je bilo prethodnih godina. Pravilo je da čokot ima dva kilograma grožđa, što je oko osam tona po hektaru, a uglavnom je sada šest tona po toj jedinici površine", navodi Petrović.

Klimatske promene se reflektuju i na vinogradarstvo

Belo vino, kaže, i dalje dominira u srpskim vinarijama, samim tim i sorte belog grožđa u vinogradima. Crvena vina zahtevaju duže sazrevanje, a belo se brže i proda i popije. Globalno otopljavanje i klimatske promene imaju sve veći uticaj na vinogradarstvo, dodaje Petrović i ukazuje da se to veoma reflektuje na vinovu lozu.

"Jednog dana ćemo morati da podižemo vinograde na Zlatiboru. Treba naći sorte koje imaju optimalno vreme sazrevanja. Kod belih se traži duži period hladnih noći da bi se nakupile te sočne kiseline. Treba tražiti sorte koje su otporne i na niže temperature s obzirom na to da su i takvi uslovi."

Vinogradarstvo: Kako se izboriti sa visokim temperaturama i sušom?

Kako su godine sušne, bobice brzo nakupe šećer i dobije se belo vino sa visokim procentom alkohola. Na to se, savetuje, može uticati na više načina.

"Bela vina ne bi trebalo da imaju više od 11 odsto alkohola, kod crvenih može to da ide i do 13 i 14 odsto. Jedan od načina da se smanji šećer je da se ubere deo grožđa sa manje odsto šećera, pa posle sa više i da se to izmeša", navodi Petrović.

Savetuje i raniju berbu, ali i da proizvođači pored sorte, za koju znaju da na određenom terenu neće dati dovoljno kiseline, podignu onu koja genetski može dati više.