Koje su dobre, a koje loše komšije vinovoj lozi?

Kao i sve biljne vrste i vinova loza ima one koje ne podnosi, koje toleriše i koje obožava kada rastu pored nje. Dobrim izborom useva možemo delovati na zdravlje biljaka, veću rodnost, bolji kvalitet bobica grožđa ili će nas one upozoriti na pojavu bolesti.

Kod odabira vrsta treba obratiti pažnju na zahteve vinove loze jer će se najbolje slagati sa onima koje imaju iste ili slične zahteve uzgoja. Traži terene sa umerenom temperaturom, obiljem sunca, dobro dreniranim zemljištem i dovoljno vlage za rast, razvoj i formiranje roda.

Ne voli da raste sama

Ovu pojavu proučavao je austrijski vinogradar Lens Mocer i otkrio da raste lošije u zasadima gde je posađena samo ona dok je u vinogradima gde se pored nje sade i uzgajaju druge biljke, mnogo bolja i rodnija. To ga je navelo da se posveti proučavanju ove pojave. Testirao je više od 170 vrsta i njihovo dejstvo u združenom usevu sa vinovom lozom.

Nakon berbe u vinogradu sledi đubrenje, obrada i malčiranje vinove loze

U profesionalnim vinogradima često se mogu videti ruže na početku i na kraju. Razlog za takvu sadnju je što osetljive sorte ovog cveća, obole od pepelnice pre nego vinova loza. Zbog toga su pravi indikator za pojavu pepelnice. Grm ruže u zasadu pokazatelj je zdravlja jer ima iste štetočine i bolesti.

Ko pospešuje imunitet, cvetanje i oplodnju?

Miloduh, origano, bosiljak, zdravac osim što deluju pozitivno na otpornost, odbijaju štetočine i doprinose boljem ukusu grožđa. Svaka biljna vrsta deluje na svoj način.

Miloduh će privući mnoštvo pčela koje će pospešiti oplodnju cvetova vinove loze koji nisu privlačni drugim insektima oprašivačima.

Bosiljak će pospešiti rast i razvoj čokota, obezbediće formiranje više cvetova jer sadrži supstancu za intenzivniji razvoj. Pored bosiljka, krastavac i spanać imaju isti efekat.

Geranijum je naročito koristan na područjima gde se često javljaju lisne vaši na ovoj vrsti, čiji miris je neprijatan za njih.

Pored mirođije, jagode i štavlja vinova loza ima dobar imunitet i manje je podložna bolestima.

Šta treba znati pre podizanja vinograda

Grašak i ostale mahunarke zahvaljujući bakterijskim kvržicama na korenju obogaćuju zemljište azotnim materijama. Deteline su odličan pokrivač zemljišta, usvajaju azot, a mogu se iskoristiti kao zelenišno đubrivo. Izbegavajte višegodišnji, mnogocvetajući grašak jer negativno deluje u vinogradu.

Drugu grupu čine aromatične vrste koje odbijaju razne štetne organizme. Zbog te svoje osobine, poželjno ih je zasaditi. Ne deluju direktno na vinovu lozu, ali štite je od štetočina. U ovu grupu ubrajaju se: beli luk, nana, ruzmarin, vratić.

Vrste koje je potrebno izbegavati 

Pojedine biljke deluju izuzetno negativno. U tu grupu ubrajaju se razno cveće i kupusnjače. Od cveća se mogu saditi lukovice lala, narcisa i zumbula. Oni se ponašaju neutralno u odnosu na vinograd. Neven, peršun, žalfija i hajdučka trava usporavaju rast mladih prirasta. Njihovo negativno delovanje se ispoljava i na udaljenosti od tri metra od zasađenih čokota.

Naročito negativna reakcija može se očekivati kada su blizu posađeni kupus i rotkvice.