Kako se rešiti crne pegavosti vinove loze?

Simptomi crne pegavosti vinove loze (Phomopsis viticola) se razvijaju na mladicama, lastarima i vrlo retko na lišću. Rano u proleće na mladicama uočavaju se pege (poput širih crtica) tamnoljubičaste boje. One su ovalnog oblika i zašiljenih krajeva. Spajanjem pega nastaju prstenovi oko mladice, tkivo se često raspuca.

Na odrvenelim lastarima tokom zime dolazi do "izbeljivanja" spoljnog dela kore, a do proleća na njoj se pojavljuju crne tačkice - plodišta sa sporama. Spore raznose vetar i kiša. Na zaraženim lastarima lisni pupoljci se ne otvaraju istovremeno, a neki uopšte ne prolistaju, što utiče na prinos.

Ima li rešenja?

Suzbijanje nije jednostavno, a uspeh se postiže zaštitom tokom više godina. 

U zaraženim vinogradima, uspeh se može postići samo upornom zaštitom tokom dužeg perioda. Prilikom rezidbe, koliko je to moguće, treba odstraniti zaražene lastare. Nakon rezidbe treba ih izneti iz zasada jer predstavljaju vrlo važan izvor zaraze. Ne treba preterivati sa đubrenjem, naročito ne sa azotom, jer to povećava osetljivost. Sve sorte nisu jednako osetljive. Takve stone sorte su naprimer kardinal, kraljica vinograda, afus-ali, a od vinskih sorata su naprimer malvazija, frankovka, žilavka. Nužno je da se sadi zdrav sadni materijal.

Kada smo iscrpli sve spomenute mogućnosti, preostala je primena fungicida. U zasadima u kojima postoji zaraza neophodno je obaviti zimsko prskanje sa jednim od fungicida na osnovi bakra. To prskanje treba obaviti neposredno pred kretanje vegetacije, te jedno po izbeljenoj kori. Nakon toga preporučuju se još dva prskanja i to u stadijumu B do C (vunasti - zeleni pupoljak), te drugo prskanje u stadijumu D do E (pojava listića - razvijeni listovi) i još jedan tretman sve do cvetanja loze.

Dostupni fungicidi?

Kako je teško u vinogradu naći tačno određeni stadijum, za zaštitu se odlučuje onda kada je određeni stadijum najzastupljeniji.

Od fungicida, za suzbijanje crne pegavosti u vegetaciji, registrovani su na bazi fosetil-aluminijuma, mankozeba, metirama, hlorotalonila, propineb + cimoksanila i drugi, a delotvorni su i na bazi folpeta, azoksistrobina i kresoksim-metila.