Kakav je uticaj vetra i vlage na vinovu lozu?

Strujanje vazduha (vetar) kao i svi meteorološki činioci može imati pozitivan i negativan uticaj na rast, razviće i plodonošenje vinove loze. Vetar deluje na promenu svih ostalih klimatskih elemenata. Mešanje toplih i hladnih, vlažnih i suvih vazdušnih masa, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Valjevo Jovan Milinković, povoljno deluje na čitav živi svet pa i na vinovu lozu.

"Vinovoj lozi odgovaraju samo blaga strujanja vazduha. Ona doprinose boljem i bržem sušenju suvišne vode, boljem procesu oplodnje, bržem odvijanju procesa fotosinteze jer dovode nove količine ugljen-dioksid", kaže on i dodaje da najpovoljnija brzina vetra za proces oprašivanja iznosi dva do tri metra u sekundi.

Jaki, a pogotovo olujni vetrovi vrlo nepovoljno deluju na vinovu lozu. Izazivaju lomljenje lastara, povećavaju stepen osipanja cvetova, intenzivnije isušuju zemljište i pojedine organe, mogu izazvati eolsku eroziju na peskovitim terenima i drugo. U cilju sprečavanja negativnog dejstva jakih vetrova oko zasada vinove loze podižu se vetrozaštitni pojasevi.

Važan je sadržaj ugljen dioksida

Kada je u pitanju sastav vazduha od značaja za vinovu lozu je sadržaj ugljen-dioksida. On učestvuje u procesu fotosinteze koji je najintenzivniji ukoliko je koncentracija (0,1 odsto) veća dva do tri puta od normalne (0,03 odsto).

"U vreme kada su ostali uslovi povoljni, temperatura, vlažnost vazduha i drugo, može doći do smanjenog sadržaja ugljen-dioksida u vazduhu pa i do slabljenja intenziteta fotosinteze. Blago strujanje vazduha omogućuje stalnu obnovu novih količina ugljen-dioksida, što je povoljno za vinovu lozu", kaže Milinković i dodaje takođe, da se dovljna količina organske materije u zemljištu i njenim razlaganjem obogaćuju donji prizemni slojevi vazduha ugljen-dioksidom što povoljno deluje na vinovu lozu, odnosno na odvijanaje najvažnijeg procesa fotosinteze.

Bioklimatski indeks

Bioklimatski indeks je, kako savetodavac kaže, kompleksni pokazatelj koji pruža sveukupnu ocenu povoljnosti klimatskih uslova nekog vinogradarskog područja za gajenje vinove loze, kao i pravilan izbor sorti koje su najbolje prilagođene uslovima vegetacionog perioda tog područja. U sebi sadrži i istovremeno povezuje tri klimatska faktora - temperaturu, svetlost i padavine, kao i jedno biološko svojstvo vinove loze - dužinu vegetacionog perioda. Optimalne vrednosti bioklimatskog indeksa kreću se u širokom rasponu od 10 ± 5.

Bioklimatski indeks: BKI = (t ∙ Ts) / (H ∙ d ∙ 10)

• H - suma padavina za vegetacioni period vinove;
• t - suma aktivnih temperatura za vegetacioni period vinove loze;
• Ts - stvarno trajanje sunčevog sjaja;
• d - dužina vegetacionog perioda vinove loze.

Uticaj vlage

Za uspešan rast, razviće i plodonošenje vinove loze neophodna je, kako Milinković kaže određena količina vode. Iako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem području, neophodno je prisustvo dovoljne količine vode koja je sastavni deo svih biljnih organa, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku. Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu koji prodire dosta duboko, vinova loza dolazi do vode i u sušnim područjima. Vrlo sušna područja nisu pogodna za gajenje vinove loze, osim ako se vrši navodnjavanje.

Pogodnost nekog područja za gajenje vinove loze ocenjuje se na osnovu odgovarajuće vlažnosti zemljišta i vazduha.

"U slučajevima nedostatka vlažnosti dolazi do posledica koje se ogledaju u smanjenom porastu lastara i čitavih čokota, fotosinteza slabih, pa kao posledica toga javlja se pojava sitnih bobica bez dovoljno soka. Kvalitet grožđa u nedostatku vode takođe opada jer ne dolazi do dovoljne sinteze šećera", kaže savetodavac i dodaje da drastičniji nedostatak vode dovodi do sušenja lastara, najpre rubova listova, a zatim čitavih listova, sušenja bobica, opadanja grozdova, pa čak i sušenja čitavih čokota.

Povećana vlažnost dovodi do posledica

Povećana vlažnost takođe može u pojedinim fazama razvoja dovesti do negativnih posledica. Milinković kaže da u vreme cvetanja otežava oplodnju i povećava stepen osipanja cvetova. To dovodi do pojave rehuljavih grozdova. Suvišak vlage u vreme sazrevanja grožđa ometa pravilno sazrevanje, pogoršava kvalitet grozda jer dovodi do smanjenja sadržaja šećera i povećanja sadržaja ukupnih kiselina u grožđu.

"Kod vinskih sorti to se odražava i na smanjenje kvaliteta vina koja su sa malo ekstraktna, slabo izraženog bukea. Suvišak vlage u vreme sazrevanja dovodi do pojave tanke i neotporne pokožice što često uslovljava njeno pucanje, isticanje grožđanskog soka, a napukle bobice su pogodna sredina za razvoj bolesti i štetočina", navodi ovaj stručnjak

Za svaku fenofazu razvoja vinove loze u toku godine potrebna je dakle optimalna vlažnost zemljišta i vazduha. Vlažnost vazduha i zemljišta obezbeđuje se količinom padavina u vidu kiše i snega.

"Pogodnost nekog područja za gajenje vinove loze određuje se ne samo ukupnom količinom padavina već i pravilnim rasporedom tokom godine", kaže Milinković i dodaje da područja u kojima godišnje padne 600-800 milimetara padavina uz pravilan raspored smatraju se pogodnim sa stanovišta vlažnosti za uspešno gajenje vinove loze.

Kolika vlažnost je najpovoljnija?

Najneophodnije su, kako kaže, dovoljne količine padavina u fazi pred kretanje okaca, intenzivnog porasta lastara i intenzivnog porasta bobica. U toku vegetacije uz pravilan raspored dovoljno je 400-600 milimetara padavina. Za većinu fenofaza najpovoljnija relativna vlažnost vazduha se kreće u granicama od 70-80 odsto. Za porast lastara optimalna vlažnost vazduha iznosi 60-70, za cvetanje i oplodnju 55, a za porast bobica 70-80 odsto.

"Ukoliko relativna vlažnost vazduha padne ispod 40 odsto otežana je sinteza organske materije, a može doći i do sušenja žiga tučka. Kad je u pitanju vlažnost zemljišta kao najpovoljnija se smatra ona koja se kreće u granicama 50-60 odsto poljskog vodnog kapaciteta kod težih tipova zemljišta, a oko 50 odsto kod lakših tipova.

Da bi se vlažnost zemljišta održala u optimalnim granicama preduzimaju se agrotehničke mere, a pre svega pravilna i blagovremena obrada zemljišta, navodnjavanje i drugo", objašnjava Milinković i dodaje da blizina većih vodenih površina, reka, jezera i mora povoljno deluje na vinovu lozu jer se relativna vlažnost vazduha održava na dosta visokom nivou.

Podsetimo da se najveći broj vinograda nalazi u blizini morske obale i na blago brdovitim predelima. Sa rastom nadmorske visine smanjuje se prinos grožđa. Međutim, postoje i zasadi na velikim visinama.