Jesenja obrada zemljišta u vinogradu

Berbom vinograda poslovi, nisu ni blizu završeni. Dok je tlo još toplo, a koren vinove loze aktivan, potrebno je obaviti jesenji deo đubrenja. Naravno, đubrenju prethodi procena bujnosti loze u protekloj vegetaciji, kao i podaci o urađenoj analizi tla.

Druga važna agrotehnička mera je obrada zemljišta u vinogradu. Osnovni zadatak jesenje obrade u vinogradu je:

• unos kiseonika u zemljište;
• sprečavanje razvoja preplitkog površinskog korenja loze i osiguravanje razvoja korena u dubini;
• rahljenje sabijenog sloja tla od pneumatika težih traktora;
• bolje upijanje zimske vlage za stvaranje letnje rezerve.

Ono što je najvažnije, u vinogradima ne postoji potreba za okretanjem površinskog sloja tla, a obrada zemljišta razrahljivanjem više je potrebna što je tlo teže. U teškom zemljištu, sa manjkom kiseonika, koren teži rastu ka površini. Kao posledica površinskog korenovog sistema javlja se nedostatak vlage u letnjim mesecima, odnosno prekomerno usvajanje vode od jesenjih padavina iz površinskog sloja tla, što je najčešći uzrok pucanju bobica pred berbu.

Bez kiseonika, nema aktivacije većine hranljivih elemenata u tlu kako bi bili pristupačni korenu loze, što je naročito značajno u svim težim glinovitim tlima. Na laganim peskovitim tlima koren prirodno raste u dubinu u potrazi za vodom, hraniva se ispiru, tlo se teže sabija pa ne postoji velika potreba za rahljenjem, posebno ako je vinograd zatravljen.

Na većim nagibima potrebno je voditi računa o mogućoj eroziji i napraviti prekope na svakih 10 - 20 m da se spreči snaga vode.

Najbolja kombinacija za veće površine vinograda je da se sredina redova nisko izmalčira, zatim napravi jednoredna deponaža mineralnih đubriva u svaki drugi red, neizmenično po godinama, a potom duboka obrada tzv. riperima, podrivačima, do dubine 20 cm u iste redove gde je vršena deponaža. Tlo se razrahli, unese se kiseonik, spreči razvoj preplitkog korenja. Tako svaki drugi red ostaje samo nisko izmalčiran, u njega se baca rozgva od rezidbe vinograda pa se u proleće izmalčira rozgva u svakom drugom redu.

Autor teksta i ilustracija: Adrian Horvat, diplomirani agronom