Dragoslav Ivanišević: Nakon grada odmah zaštiti lozu

Ni najstariji stanovnici Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovaca, Trstenika, i Kraljeva ne pamte nevreme kao ovo poslednje. Grad veličine oraha napravio je štetu na ratarskim usevima, povrću i voću. Stradali su crepovi na kućama, ali i automobili koji nisu na vreme sklonjeni.

Posebno tužno je bilo u Župi. Tome svedoče fotografije devastiranih vinograda u koje je poslednjih godina uložen značajan novac. Vratili su se vredni vinogradari i vinari ovog kraja autohtonoj tamjanici i prokupcu, ali i podigli vinograde pod internacionalnim sortama. Uložili su u podrume u savremenu enološku opremu.

Najgore prošlo župsko vinogorje - upozorava se na porast vodostaja

Niz nesrećnih događaja za vinare se nastavio. Najpre, pandemija virusa korona uslovila je zatvaranje hotela i restorana, a time i naplatu starih dugovanja. Prodaja vina gotovo je zaustavljena. Čuli smo ne mali broj svedočenja da vinari ovog kraja gotovo punih kapaciteta dočekuju novu berbu. Nažalost, ove godine berba će biti upitna.

Šta činiti?

Rod za ovu godinu u Župi je uništen, ali vinova loza je veoma adaptibilna biljka, a očekuje se da će se i tamo gde je šteta bila najveća, tokom vremena aktivirati porast iz takozvanih 'spavajućih pupoljaka' pa se vinogradari mogu nadati rodu u narednim godinama. Naravno šteta nije svuda ista. O tome šta bi vinogradari trebalo prvo da učine nakon oštećenja od grada, za Agroklub je govorio direktor Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslav Ivanišević.

Šteta se ne može neutralisati, ali šta bi vinogradari trebalo prvo da urade i kako da pomognu oštećenoj lozi?

Ono što bi svakako trebalo prvo da urade je da vinograd dobro oprskaju, pre svega protiv gljivičnih bolesti kako bi se na svim tim ranama na zelenim tkivima sprečila infekcija. Dalje, ako je grad bio slabijeg intenziteta lozi bi trebalo pomoći prihranom mikroelementima kako bi ona bila u što boljoj kondiciji.

Oluja i grad pogodili veći deo Srbije - očekuje se nastavak padavina

U slučaju veće štete pribegava se oštrijoj rezidbi kada to nije uobičajeno. Predlažem da se sačeka dan-dva, jer kada uđete u vinograd odmah nakon nevremena - to zaista izgleda zastrašujuće i vrlo često se dešava da nakon dva dana utisak bude drugačiji.  

Najpre delovati hemijskom zaštitom

Kako bi trebalo postupiti tamo gde je šteta veća? Prvo zaštiti vinograde pa orezati ili obrnuto?

Pre bi trebalo delovati fungicidima. To je mera s kojom možemo brzo intervenisati. Sa rezidbom ćemo videti da li će i kada biti potrebna. To sve zavisi od lokacije do lokacije, pošto šteta nije svuda ista.

Koje bi preparate trebalo upotrebiti za zaštitu?

Trebalo bi upotrebiti sistemike protiv plamenjače i pepelnice.

Kako oporaviti voćnjak i vinograd nakon grada?

Prema informacijama s terena na teritoriji Župe ima 13 protivgradnih stanica a za vreme nevremena dejstovalo je 12 i ispalile su sve rakete koje su imali, tako da su štetu samo ublažile. Pošto se uz sve pripremne radove na terenu, meliorativna đubrenja, postavljanje potpore i sadnje u vinograd ulaže veliki novac postavlja se pitanje kako zaštiti tu investiciju? Ili postaviti protivgradnu mrežu koja značajno poskupljuje investiciju ili usev osigurati. Ovo drugo otvara niz pitanja, a najvažnije je realna procena šteta i isplate koje nisu uvek spram očekivanja oštećenog.

Dobre poslednje dve berbe - odležavanjem do kvaliteta

Razgovor sa profesorom Ivaniševićem nije mogao da prođe i bez otvaranja teme o vanrednom stanju i pripremama za upis novih studenata.

Prodaja vina je kod nas drastično opala, a naši vinari se plaše da bi tržište moglo biti preplavljeno jeftinim vinom iz inostranstva. Kakve Vi informacije imate?

Prodaja vina je drastično opala u celoj Evropi. Pogotovo u Italiji i Francuskoj. Kada je u pitanju naše tržište situacija je slična. Ugostiteljski objekti su počeli da rade, ali nedovoljnim kapacitetom.

Zatvaranje restorana i kafića utiče i na potrošnju vina: Predviđa se pad prodaje

Ono što je u ovoj nevolji dobro jeste da su nam poslednje dve berbe bile dobre, tako da bi ta vina odležavanjem mogla samo da dobiju na kvalitetu. Naravno, to bi trebalo da urade svi oni koji imaju potrebne uslove za kvalitetan smeštaj i odležavanje vina, naročito crvenih.

"Sve manje studenata na poljoprivrednim fakultetima, ali mi držimo nivo"

Kako je Departman za voćarstvo i vinogradarstvo funkcionisao za vreme vanrednog stanja?

Fakultet je kompletno organizovao nastavu 'na daljinu' i čini mi se da je taj segment funkcionisao dosta dobro. Nažalost, zbog svih okolnosti, studenti početak vegetacije nisu mogli da provedu u vinogradu i u tom delu su uskraćeni za praktične aktivnosti. Uspeli smo da podignemo nešto više od tri hektara pod vinovom lozom. Pretežno je reč o sortama stvorenim na Departmanu, kako vinskim tako i stonim, ali ima i internacionalnih.

Departman je prošle godine na upisu imao dobar odziv studenata. Kako teku pripreme za upis novih?

Prijemni će biti organizovani početkom jula, uz poštovanje svih mera u zaštiti zdravlja koje budu propisane. Nadamo se da ćemo kao fakultet imati dobar rezultat upisa kao lanjski. Prošle godine svi poljoprivredni fakulteti u regionu imali su manje upisanih studenata za 30 do čak 60 odsto, a mi smo zadržali nivo iz pretprošle godine.