Crna pegavost vinove loze - uticaj na prinos i suzbijanje

Finalni proizvod uzgoja vinove loze u najvećoj meri jesu prerađevine od grožđa, kao sto su vino i rakije dok je uzgoj stonog grožđa nešto manje zastupljen. Dobiti kvalitetan krajnji proizvod u tehnologiji uzgoja vinove loze vrlo je kompleksan proces, gde se u prvi plan obično stavlja veoma specifična zaštita. Zaštita vinograda veoma je složen i odgovoran, planiran proces gde treba voditi računa o mnogo parametara kako bi se na kraju ostvario prinos jer štete od bolesti vinove loze mogu nekada biti i 100% - ne. Složenost zaštite ogleda se i u obezbeđenju kvalitetnog grožđa, bez ostataka pesticida jer ostaci pesticida u grožđu, utiču na kvasce pa samim tim i na vrenje, usled čega se dobija loš finalni proizvod. Prouzrokovači bolesti vinove loze često vrlo brzo razvijaju rezistentnost prema aktivnim materijama primenjenih pesticida pa samim tim antirezistentna strategija mora biti na visokom nivou.

Najznačajnije bolesti u vinogradima koje se često ističu u prvi plan su: plamenjača (Plasmopara viticola), pepelnica (Uncinula necator) kao i trulež (Botrytis cinerea). Međutim, jako često zanemari se jedna vrlo značajna bolest na vinovoj lozi, a to je Eskorioza ili Crna pegavost vinove loze čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva Phomopsis viticola.

Ovo oboljenje naročito je često u našim vinogorjima i to u regionima sa hladnijim i vlažnijim prolećem, gde je porast lastara blago usporen pa je mogućnost infekcije veća. Često proizvođači fokusirajući se na plamenjaču zanemare Eskoriozu, posebno u prvim hemijskim tretmanima.

Prvi simptomi - tamne lezije i pege na lastarima

Infekcija ovim patogenom obično nastaje sa povećanjem temperature preko 10 °C sa nešto dužim vlažnijim periodima što je kraj marta, početak aprila čest slučaj u našim regionima. Nakon perioda inkubacije dolazi do pojave simptoma koji se javljaju prvenstveno na lastarima i to naročito na prve dve do tri internodije gde se pojavljuju tamne lezije i pege koje usled rasta tkiva pucaju, tako da se vrlo brzo na početnim internodijama javljaju pukotine i kraste na lastarima. Tako simptomatični lastari zaostaju u rastu i razvoju pa samim tim se na njima formira značajno manja količina grozdova nego na zdravim.

Tako oštećeni lastari u toku zime veoma često izmrzavaju pa stoga u narednoj vegetaciji uopšte i ne kreću sa rastom i razvojem. Napad crne pegavosti može biti toliko jak da nekada strada i kompletan čokot. Ukoliko je inficiran kompletan čokot, u narednoj vegetaciji neće moći da razvije kvalitetne lastare pa samim tim se ne ostvaruje željeni prinos.

Simptomi se nakon toga javljaju i na listovima u vidu sitnih svetlih pega sa crnom tačkicom u sredini. Na listu može da se formira veliki broj pega koje se postepeno spajaju. Sa porastom temperature pege vrlo brzo nekrotiraju usled čega list ima značajno smanjenu asimilacionu površinu i ne može da ishrani formirane grozdove pa samim tim se dobija prinos značajno lošeg kvaliteta.

Simptomi na grozdovima takođe mogu da se jave i to u vidu nekroze i pojave pukotina i kora na peteljci grozda, usled čega propada sam grozd delimično ili u potpunosti. Međutim simptomi na grozdovima ne javljaju se tako često kao na lastarima. Generalno, ova bolest u vinogradima može uzrokovati gubitke od 10 do 15% u smanjenju prinosa pa do krčenja kompletnih jače inficiranih čokota.

Rano krenuti sa suzbijanjem bolesti

Sa suzbijanjem ove bolesti počinje se veoma rano već tokom rezidbe kada je potrebno prepoznati i rezidbom ukloniti sve simptomatične lastare. Često proizvođači greše pa orezani biljni materijal ne unište, a on predstavlja glavni izvor zaraze u narednoj vegetaciji. Obavezno je orezani biljni materijal izneti iz vinograda i spaliti. Nakon rezidbe odraditi hemijski tretman mineralnim uljem u cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina u kombinaciji sa nekim od bakarnih preparata.

Sledeći bitan korak u strategiji zaštite od crne pegavosti jeste hemijski tretman u fenofazi vunastih pupoljaka koja često može dugo da traje pa se u tom peroidu i ostvaruje infekcija, naročito u hladnijim regionima. U toj fenofazi značajno je primeniti preparate na bazi bakra kao sto su: Nordox 75 WG, Cuprablau Z Ultra, Funguran OH, Kocide 2000.

Sledeći tretman veoma je značajan i potrebno ga je obaviti kada lastari počinju sa rastom (tri do pet cm) i to preparatima sa aktivnim materijama kontaktnog mehanizma delovanja kao što su: propineb, mankozeb, folpet, kaptan. Od komercijalnih preparata tu su u prvom redu: Antracol 70 WG, Dithane DG Neotec, Mankogal 80, Folpan 80 WDG, Captan 80 WG. U praksi zbog antirezistente strategije, sistemične preparate bolje je ostaviti za naredne fenofaze kada bude opasnost od pojave plamenjače velika, a za crnu pegavost fokusirati se na preparate kontaktnog mehanizma delovanja. Naravno, osim u situacijama kada je problem već jako veliki.

Simptomi i suzbijanje plamenjače vinove loze

Ukoliko je početni rast lastara praćen kišom usled čega biljke sporije rastu, poželjno je odraditi još jedan tretman dok su lastari do deset cm dužine. Nakon što lastari pređu 10 cm dužine, nema potrebe za hemijskim tretmanima protiv crne pegavosti. Ukoliko tretmani nisu odrađeni, nema potrebe ni da se rade jer je tada već kasno za sve nastale infekcije i one se više ne mogu suzbiti, do rezidbe naredne godine. Lastar, koji dužinom preraste deset cm, postaje otporan na infekcije gljive Phompsis viticola, prouzrokovačem crne pegavosti.

Prilikom sprovođenja ovih tretmana shodno preparatu koji se koristi za crnu pegavost, dodati neki od preparata za suzbijanje pepelnice kako bi se u istom tretmanu suzbile sve bolesti. Jedna od preporuka u ovom periodu, jeste upotreba sumpora (Kumulus DF, Microthiol dispers) koji ima jako dobar efekat na pepelnicu, a osim toga sekundarno deluje i na grinje.

Međutim, prilikom upotrebe sumpora voditi računa o temepraturi vazduha  jer sumpor je najbolje primeniti na temperaturama između 18 - 25 °C kako bi se izbegla fitotoksičnost, a pri tom ostvario željeni efekat.

Ukoliko se sada, u ovom periodu, propuste tretmani protiv crne pegavosti i ona se pojavi u manjoj ili većoj meri, te biljke moguće je samo održavati u dobroj kondiciji blagovremenim navodnjavanjem i konstantnom prihranom kako se ne bi previše iscrpljivale, a samim tim sačuvaće se njihova vitalnost za narednu sezonu kada se ne bi smela ponoviti ista greška.