Uzgojite koprivu za sebe i svoju biljnu proizvodnju!

Hranljiva vrednost koprive, u kombinaciji sa njenom lekovitošću i biološki vrednim sastojcima, opravdava njenu upotrebu tokom svih vekova koji su za nama. Njena velika prednost je i u tome što kreće rano u proleće (kada je temperatura iznad 5,5ºC) i kada nema druge
sveže hrane. Ukoliko ste ljubitelj ove biljke, možete je uzgajati i na svojoj parceli.

Najbolja jesenja sadnja koprive

Kopriva se razmnožava generativno i vegetativno. Obično se proizvodi iz rasada, ali je najbolja jesenja sadnja rizoma. Za proizvodnju rasada za veće površine seme može da se seje u jesen pre mrazeva, ili u proleće, ako se prethodno drži oko 10 dana u frižideru.

"Rasad se sadi u jesen na konačan razmak 70 x 30 cm. Može da se seje direktnom setvom, za šta je potrebno 3-4 kg/ha semena. Vrlo brzo pokriva slobodan prostor između biljaka i prožima rizomima celu parcelu, gde ostaje kao višegodišnji usev, tako da lako guši korove, ali se odatle teško iskorenjuje", napominje Dragomir Radić iz PSSS Smederevo.

Kopriva traži hraniva nakon svakog otkosa

Kopriva traži plodno zemljište i puno hraniva. Pred oranje je potrebno rasturiti 400-500 kg kompleksnih đubriva. Odlično reaguje na đubrenje azotom. Prvom prihranom u proleće se unosi 150-200 kg/ha KAN-a, a posle svakog otkosa još 50-100 kg/ha KAN-a.

Kosi se pet do osam puta godišnje, a nekada i 10 puta, dok je mlada i visine oko 30 cm. Sledeći otkos stiže za oko 20 dana. Prinos suve materije je 4-5 t/ha. "Košenjem u vreme cvetanja prinos suvog lista se povećava 3-4 puta. Prinos je skroman prve godine, jer se biljka sporo razvija, a pun rod donosi od druge godine", dodaje Radić.

Nega koprive podrazumeva više okopavanja, prihranu i eventualno zalivanje. Nije podložna bolestima ni štetočinama, što je naročito značajno u organskoj proizvodnji.

Upotreba koprive

U ishrani se koristi mlado lišće, koje ima ukus sličan spanaću kada se skuva. U mladom lišću ima 5,5% proteina i 7% skroba u suvoj materiji. U vreme cvetanja i zametanja plodova sadržaj proteina čak prelazi 25% u suvoj materiji, ali tada u ćelijama lišća ima više kristala silicijumove kiseline, koji mogu da izazovu iritaciju mokraćnih puteva. Bogato je vitaminima, mineralima, a naročito gvožđem. Priprema se na razne načine - kao čorba, pire, kačamak, čaj.

Kopriva - kraljica eko proizvodnje

"Lišće mora da se skuva ili osuši, jer tek tada nestaju acetilholin, histamin, serotonin i mravlja kiselina, materije koje izazivaju jak bol pri ubodu oštre dlačice dok je ćelija živa. Može da se upotrebi i sveža, ako se prethodno umota u retku krpu i cedi, da bi iz dlačica izašli žarući sastojci, koji se zatim isperu vodom", savetuje Dragomir Radić.