Kamilica, neven, žalfija, lavanda, aloe vera, samo su neke od biljaka koje možemo da uzgajamo u svojoj bašti.
Bašte sa lekovitim biljem dobile su na značaju, u našem nastojanju da živimo zdravo i posvetimo se svom zdravlju. Lekovite biljke možemo uzgajati u delu bašte, posebno u odvojenom vrtu, dvorištu, u saksijama i posudama na terasama, balkonima ili u našim domovima. Jednostavno uzgajanje ovih vrsta biće korisno zadovoljstvo.
Pre nego što zasnujete lekovitu baštu razmislite sa kakvim prostorom raspolažete. Za većinu biljaka, potrebno je obezbediti sunčano mesto, a zemlja treba da je dobro drenirana i bogata humusom. Kod uzgoja na balkonima i terasama potrebno je znati da biljke na severnoj strani neće imati dovoljno sunčeve svetlosti i to će se odraziti na njihov rast i razvoj. Slična je situacija i kod odabira mesta za lekoviti vrt u bašti ili dvorištu. Ako su u senci, slabije će napredovati, a neke neće ni cvetati. Potrebno je odabrati teren na kojem tokom dana ima najmanje šest sati sunčeve svetlosti, kako bi biljke nesmetano rasle.
Pre setve ili sadnje, potrebno je pripremiti zemljište. Neke lekovite vrste su jednogodišnje, dok su druge dvogodišnje ili višegodišnje. U skladu sa tim potrebno je obaviti pripremu tla i početno dodavanje đubriva. Kod uzgoja lekovitog bilja prednost dati organskim đubrivima i izbegavati upotrebu bilo kakvih veštačkih materija, od đubriva do zaštitnih sredstava. Poželjna je upotreba komposta i sličnih hraniva. Upotreba stajskog đubriva će obogatiti zemlju azotom, ali se može negativno odraziti kasnije na ukus. Ukoliko se koristi stajnjak, potrebno je upotrebiti onaj zreo, prerađen.
Kod gajenja u saksijama i posudama trebalo bi odabrati kvalitetan supstrat. U ponudi postoje posebno namjenjeni za ove biljne vrste.
Blizina lekovitog vrta ima veliku ulogu. Sadnja na okućnici olakšaće uzgajanje i berbu.
Veoma je veliki izbor biljaka koje osim u lekovite svrhe možemo koristiti u gastronomiji i pripremi prirodne kozmetike. Kod izbora takvih vrsta treba da obratimo pažnju na tri stvari:
Od lekovitih vrsta najčešće se uzgajaju: kamilica, menta, majčina dušica, bosiljak, origano, timijan, ruzmarin, žalfija, melisa, neven, kopar, lavanda, aloe vera, ehinacea, borač.
Ruzmarin je najčešća biljka koja se uzgaja. Pored lepog mirisa, odlikuje se lekovitošću i upotrebom u gastronomiji. Dekorativni grmovi se u južnim predelima uzgajaju na otvorenom, a u kontinentalnim u saksijama i posudama. Ne podnosi mraz pa se tokom zime posude sklanjaju u tople prostorije. Pogodan je za uzgoj na balkonima, terasama i u domu, ali mu treba obezbediti mesto sa dosta sunca. Svakih pet godina potrebno je odnegovati novu, mladu biljku koja će zameniti stari grm.
Još jedan mediteranski grm koji se, osim u narodnoj medicini, koristi za izradu prirodne kozmetike, a u vrtu svojim mirisom tera insekte. Nema velike zahteve, ali ne voli zabareno zemljšte i osetljiva je na niske kontinentalne temperature. Beru se cvetovi.
Kamilica je najpopularnija lekovita vrsta i smatra se da je ona prva koju je čovek koristio u ovakve svrhe. Može da se uzgaja na otvorenom i u saksijama. Dobro uspeva u polusenci. Kamilica je jednogodišnji usev i seje se svake godine.
Po zahtevima uzgoja, ove tri vrste su slične. Na tržištu postoje njihove brojne sorte. Mogu da se primenjuju kao lekovite biljke, ali su veoma cenjene i u gastronomiji.
Žalfija je odlična lekovita vrsta i začin. Može da prezimi na otvorenom u kontinentalnoj klimi, ali treba odabrati položaje koji nisu izloženi hladnim, zimskim vetrovima, mrazu, ili kotline u kojima se zadržava hladan vazduh i previše vlažno tlo. Njeni listovi se beru pre početka cvetanja, tada su najlekovitiji i najaromatičniji.
Aloe vera se uzgaja u kući jer ne podnosi niske temperature, ispod 5°C. Zahteva rastresito, peskovito tlo, dobru drenažu i obilje sunčeve svetlosti. Najbolja biljka za negu kože koja pomaže kod opekotina, ogrebotina i zarastanja manjih rana.
Tagovi
Autorka
