Lekovita uskolisna bokvica: Biljka buntovnica prilagodljiva klimatskim promenama

Biljke koje krše do sada poznata pravila o životnoj sredini i koje joj se prilagođavaju na drugačiji način, mogle bi da imaju veću šansu da prežive klimatske promene, tvrde istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu i Triniti koledža u Dublinu.

Kako piše sciencedaily, istraživači su proučavali dobro poznatu biljku i na našim prostorima - mušku ili uskolisnu bokvicu (Plantago lanceolata) kako bi zaključili na koji je način postala jedna od najrasprostranjenijih biljnih vrsta na svetu.

"Bokvica je biljka poreklom iz Evrope, a raširila se svuda po svetu. Hteli smo da vidimo zbog čega je tako uspešna i u suvim i vlažnim područjima planete", kaže doktorka Anabel Smit sa Univerziteta u Kvinslendu i suautorka studije.

Bokvica - čudesni lek iz prirode

Tim od 48 ekologa obeležio je 53 mesta u 21 zemlji sveta, označivši hiljade biljaka te pratio način na koji venu i kako se njihovo seme širi, brojeći cveće i semenje i proučavajući njihov DNK. Ono što su otkrili bilo je protiv postojećih načela ekologije.

Genetska raznovrsnot i visok nivo prilagodljivosti

"Bili smo pomalo šokirani kada smo otkrili da se neka od ekoloških pravila jednostavno ne odnose na ovu vrstu. Ekolozi koriste razne teorije kako bi shvatili na koji način priroda deluje, a jedna od teorija odnosi se na načine na koje su promene u veličini populacije uticale na genetsku raznovrsnost ili varijaciju u genima koji se nalaze u DNK. Male populacije imaju malu raznolikost, dok velike populacije, one s puno semena, imaju više genetske raznolikosti. Ustanovljeno je da je na biljke koje su na svom matičnom tlu, okruženje uticalo na nivo njihove genetske raznovrsnosti, ali da se u novom okruženju ovi buntovnici koji krše pravila bolje prilagođavaju od većine drugih biljaka", objasnila je Smit.

Bokvica je biljka poreklom iz Evrope, a raširila se svuda po svetu

Profesorica Ivon Bakli s Trinitija, koja je takođe jedna od autorki ove studije rekla je da su DNK analize otkrile da je neprekidno prenošenje ove biljke u Australiju, Novi Zeland, Severnu Ameriku, Japan i Južnu Afriku brzo pridoneo njenoj genetskoj raznovrsnosti zbog čega ona ima viši nivo prilagodljivosti.

"U Evropi se ove bokvice pridržavaju pravila, ali kada kroče izvan nje, bez obzira na to gde ih posadite, one skoro uvek imaju visoku genetsku raznovrsnost i visok nivo prilagodljivosti", zaključuje Bakli.

Trajna, zeljasta biljka čiji listovi mogu da se jedu

Uskolisna bokvica, biljka je roda Plantago, porodica Plantaginaceae, reda Lamiales. Trajna je zeljasta biljka, vrlo česta na livadama, a može da naraste i do 40 cm. Osnovni su joj listovi kopljastog oblika, a oni sasvim mladi se mogu jesti.

Cveta tokom leta, od jula do oktobra. Jedna biljka može dati preko 5.000 semenki, a razmnožava se semenom koje se lako rasipa i klija u jesen i proleće.

Šta o bašti govori ladolež, šta čičak, maslačak...

Ova vrlo prilagodljiva biljka bogata je vitaminom A, C i K, gvožđem, kalcijumom i fosfornom kiselinom, a u narodnoj medicini se koristi kao lekovito sredstvo za lečenje rana. Danas se osim za rane koristi kod kašlja, upale pluća, probavnih smetnji, čisti krv i povoljno utiče na jetru i bubrege.