Kraj zime idealan je za zimsku rezidbu i kalemljenje glicinije

Glicinija (Wisteria sinensis) je vrsta iz roda Wisteria koji predstavlja drvenaste penjačice iz porodice mahunarki/leguminoza (Fabaceae). Radi se o veoma dekorativnoj, ali i medonosnoj vrsti. Ova biljka naraste i do 20 metara u visinu stvarajući jako gustu krošnju. Ima složene listove, neparno peraste, sastavljene od 10 - 20 listića. Najupečatljiviji su njeni cvetovi, koji su ljubičaste boje, ljubičasto plave ili bele. Karakeristični su po tome što vise na grozodvima, dugačkim čak i do 80cm. Cveta u maju i njeni cvetovi privlače pčele. Plod je mahuna i sadrži puno semenki.

Poreklom je sa Dalekog istoka, gde i prirodno raste. Može da se nađe i na obalama istoka Severne Amerike. Danas je široko rasprostranjena jer se koristi u floristici i pejzažnom oblikovanju, kao ukrasna biljka, kao poseban primerak za pokrivanje nekih neuglednih zidova i sl. Rod Wisteria obuhvata desetak vrsta, a najveći komercijalni značaj imaju kineska (Wisteria sinensis) i japanska glicinija (Wisteria floribunda).

Uzgoj glicinije

Ova biljka traži peskovito zemljište. Ne odgovaraju joj krečnjačka tla pa je veoma heliofitna. Otporna je na mraz i na hladne temperature. Kako pripada porodici Fabaceae, na korenu se nalaze bakterije koje fiksiraju azot u tlu. Može da se razmnožava generativno i vegetativno. Vegetativno razmnožavanje je reznicama, koje uzimamo leti. Takođe, glicinija može da se kalemi i to tehnikom "na isečak" i "pod koru"

Kada, kako i zašto orezivati gliciniju?

Glicinija se orezuje početkom marta u domaćim klimatskim uslovima. Poželjno je da se orezuje svake godine kako bi dobili obilno cvetanje. Kod sadnje nije potrebno orezivanje, osim uklanjanja preslabih izboja koje je neophodno ukloniti. Bitno je napomenuti, da, kod sadnje, bilo bi dobro odmah privezati izdanke za naslon/potporu.

Glicinija se orezuje početkom marta. Poželjno je da se orezuje svake godine kako bi dobili obilno cvetanje.

Zimska rezidba obavlja se na način da u martu, pre buđenja vegetacije, treba skratiti do polovine ukupnog rasta prošlogodišnje izboje. Potrebno je ostaviti do pet pupoljaka. Ako primetimo da se u krošnji nalazi prekobrojno izbojaka, neke treba odrezati, kao i one koji se loše razvijaju. Pri tom, trebalo bi vršiti selekciju i odrezati one koji se nalaze u sredini krošnje i koji se nalaze u najgušćem delu krošnje. Takođe, izmrzle, obolele ili oštećene, trebalo bi svakako odstraniti. Ukoliko se pojave nisko izbojci, njih takođe trebamo odrezati. Kod većih rezova, poželjna je upotreba kalemarskog voska. Rez bi trebalo da se napravi jako oštrim makazama i pod manjim uglom.

Kada je glicinija dobro razvijena, godišnja rezidba nije potrebna, jedino ako iz godine u godinu opada cvetanje.

Miloš Jovančević ljubav prema bonsaiju pretvorio u biznis

Ova aromatična biljka specifična je po tome što stvara grane velikog prečnika. Nakon nekoliko godina one postaju dovoljno jake pa mogu biti bez naslona. Ali tada govorimo o gliciniji u obliku stabla. To postižemo tako što prvih godina međusobno pomešamo izboje glicinije i podupremo je čvrstim, ali privremenim naslonom. Ostavimo je da raste do željene visine pa odstranimo mlade izdanke koji se javljaju nisko. Kada je glicinija dosegla željenu visinu, odrežemo sve visoke izboje iznad trećeg pupoljka. Takva rezidba je, u slučaju stabla, potrebna svake godine.

Kalemljenje glicinije

Ukoliko smo zapazili neke poželjne karakteristike kod nekih stabala glicinije, neku osobinu poželjniju od one druge, možemo za svoje potrebe razmnožiti i proizvesti sadni materijal biljke identičnih osobina, koje smo uočili kao nama komercijalno zanimljive.

Prema tome, gliciniju kalemimo da bi dobili biljku koja cveta kao željena vrsta. Kalemljenje se obavlja u  istom mesecu kao i rezidba. U hladnijim predelima, moguće je i u aprilu obaviti ove radove.

Kao podlogu koristimo gliciniju (Wisteria sinensis) staru dve godine koja je zasađena u vašoj bašti najmanje godinu dana. Kao plemku (kalem - grančicu), koristimo deo izbojka koji ima jedan ili dva pupoljka. Obavezno treba da se pazi da prečnik podloge bude veći od prečnika plemke. 

Kalemljenje glicinije obavlja se u istom mesecu kao i rezidba. U hladnijim predelima moguće je obaviti i u aprilu.

Plemku uzimamo tako da odsečemo sa željenog stabla glicinije jedan izboj koji ima jedan ili dva pupoljka. Režemo ga od osnove ukoso, tako da se donji pupoljak nađe u sredini. To bi trebalo da se uradi u trenutku kalemljenja.

Podlogu pripremamo takođe u martu ili aprilu, na način da je odrežemo na visini od nekoliko centimetara od poda. Trebalo bi da se očisti mokrom krpom, da bi se odstranili tragovi zemlje i ostalih nepoželjnih primesa. Nožem napravimo usek na podlozi, koji odgovara dimenzijama i obliku pripremljene kalem - grančice.

Spajanje obavljamo tako da kalem - grančicu stavimo u usečeni deo na podlozi na način da su pupoljci okrenuti prema gore. To je najčešća greška kod kalemljenja jer baštovani ponekad okrenu kalem - grančicu tako da pupoljci budu okrenuti prema dole. Takođe, treba pripaziti da kore podloge i plemke budu u bliskom kontaktu.

Nakon spajanja, potrebno je zavezati sa kalemarskim konopcem sve zajedno, stežući polako. Obavezno treba namazati sve voskom za kalemljenje pri tom pazeći da ne pokrijemo donji pupoljak.

Kalemljenje je uspešno kad primetimo da je plemka diferencirala izbojak.