Ko je Ruža među kalama?

Veći deo barskog zemljišta Ruža Đokić iz Sevojna uspela je da pretvori u pravi mali raj gde postoji samo miris i lepota belih kala. Pet godina ih uzgaja, neguje, brine, a onda za vreme vanrednog stanja pustila je suze.

"Bilo, ne ponovilo se. Gledala sam kako mi propadaju. Jedno jutro kada sam otvorila plastenik pitala sam se šta da radim sa njima, da li i dalje da otvaram plastenik? Ćerka me je našla da plačem. Svi mi radimo za novac, ali u tom momentu mi je iskreno bilo žao kako one propadaju. Mnoge sam bacila iza plastenika. Nije bilo ni slavlja, a sahrane su bile sa ograničenim brojem ljudi. Jedan deo sam poklanjala ženama u Sevojnu, u Užicu, samo da ih ne bih bacila", kaže Ruža i dodaje da uprkos teškoćama na koje je naišla raspoloženje se popravilo.

Početna investicija 3.500 evra

Svakoga dana Ruža i njena ćerka Nevena beru kale. Za njih je kala cvet najlepši među cvetovima, koji predstavlja simbol lepote i nežnosti, a počele su da je gaje sasvim slučajno.

"Srela sam sa ljudima iz Pančeva koji godinama gaje kale. Oni su bili oduševljeni proizvodnjom. U razgovoru sa njima svidela mi se ta ideja. Imali smo plac, koji je nekada bio bara, a u razgovoru sa njima shvatila sam da kala 'hoće' vodu. Od njih sam prvo kupila 300 lukovica, pa zatim 1.000. Terala sam sebe da ne odustajem", kaže Ruža i naglašava da su ulaganja u početku bila velika; lukovice 1.000 evra, plastenik 1.000 evra, sistem navodnjavanja kap po kap za plastenik 30 puta osam metra i još nekih potreba da bi kala uspela, sve ukupno je koštalo oko 3.500 evra.

Kako se rešiti puževa u bašti?

"Lep je to posao i zadovoljstvo je raditi, ali nije lako kako to mnogi misle. Ja imam i jedan veliki problem, a to su puževi. Ako ne zatvorim plastenik oni uđu. Dešavalo se da uveče u 22h ćerka i ja pod baterijskim lampama skidamo puževe. Ovde je bara i ne može pužomor sve da očisti, jer čim se nakvasi on gubi dejstvo. Ujedno i skup je, a to su dodatni troškovi."

Liska koja izbaci cvet se suši i mora da se očisti

Sada Ruža ima dva plastenika u kojima gaji kale. Kada ih ne razvozi, ona je u plastenicima, koji moraju da se održavaju.

"Kala zahteva vodu, neće žedna i traži hranu. I mora da bude čisto. Liska koja izbaci cvet se suši i mora da se ukloni. Ako uberem 1.000 cvetova, onda u plasteniku imam 1.000 liski koje će se osušiti. To se redovno čisti. Inače, drugo ništa posebno ne zahteva. Dakle, potrebno je da samo vodim računa o puževima, bolestima, provetravanju jer to je šuma i mora redovno da se provetrava, a ako nema strujanja vazduha javljaju se bolesti", kaže naša sagovornica i dodaje da u ovoj proizvodnji nema prskanja, kao kod drugog cveća, a cvet traje sedam dana.

Od bokora lukovica napravila drugi plastenik

Ona je za Agroklub objasnila i razvoj kale, gde lukovica zimi miruje, nakon što se poseku stabla. Onda kala započinje svoja dva ciklusa cvetanja.

"Prvi je u maju i junu, kada stiži cvetovi, a drugi je u jesen. Kada se zasadi lukovica, pa do cveta potrebno je od 60 do 90 dana, sve zavisi od uslova. Lukovici prvo treba vreme da se ukoreni i razvije. Ona se sama bokori i tići, pa u jednom bokoru može biti po 15 lukovica. Prošle godine sam izvadila jedan red, jer nisam mogla više gde da prolazim kroz plastenik. Od toga sam napravila drugi plastenik. Možda ove godine i objavim prodaju lukovica."

Lukovica u zemlji neće da smrzne, ali list hoće, te je potrebno voditi računa i o temperaturi u plasteniku. Njeni plastenici imaju tri sloja najlona. Razmišljala je i o grejanju, ali kaže da bi joj to bili veliki dodatni troškovi.

Preporučuje i dvorišno gajenje kala

Postoje kale u bojama, ali Ruža kaže da nije dobro da se mešaju i za nju bela kala ima svu prednost. Spremala je ovo cveće i za saksije, ali preporučuje dvorišno gajanje ovog cveća.

"Mislim da je kala u saksiji sputana. Lepša je u dvorištu i treba je posadati na mestu gde nije ceo dan izložena suncu, jer direktno sunce isuši cvet i brzo dehidrira", kaže Ruža.

Kale – jednostavne za gajenje, a dobra zarada

Ljubavi prema ovom cveću ima na pretek.  

"Nema ništa lepše nego kada otvorite plastenik i zamiriše 2.000 kala. Kada moji unučići uđu ujutru u plastenik kažu mi - 'baba, pa ti pričaš sa njima!' I baš tako. Ujutru kada uđem u plastenik kažem im; 'gde ste moje lepotice?'. Njihov miris i lepota daju mi snagu."

Priprema oktobarsku turu

Dok Ruža i njena ćerka beru kale, skoro da se i ne vide u njima. Mogu porasti i do 160 cm. Sve je ovo lepo, ali najveći problem je naći tržište. Prema rečima naše sagovornice najviše uzgajivača kala ima u Vojvodini, a u okolini ima ih u Požegi i Čačku.

"Kada sam počela stavljala sam kale u automobil i od cvećare do cvećare u skoro sve gradove u Zlatiborskom okrugu. Sada ih razvozim u Užice, Požegu, Novu Varoš, Prijepolje, Priboj, Kosjerić, Ivanjicu. Uberem je kada se otvara cvet da bi bila sveža u cvećari. Takođe, uzgoj kala može da se kontroliše. Čim zavrnete vodu, ona prestaje da radi. Planiram da početkom juna zatvorim vodu, a onda malo kasnije da pustim, da bi ih imala u septembru i oktobru, jer će biti svadbi", kaže naša sagovornica.

Ona kale cvećari prodaje za 50 dinara, a najbolja je cena za 8. mart. U ovom periodu, kada stiže drugo cveće, cena kale padne i na 30 dinara. Ipak, Ruža je zadovoljna, jer kako kaže sa njenom proizvodnjom, može da obezbedi jednu pristojnu platu, što njoj kao nezaposlenoj dobro dođe.

Kala u Grčkoj ima značajno mesto u mitologiji. Kod Rimljana simbolizuju lepotu, a u hrišćanstvu se vezuju za nevinost, vrlinu i čistotu.