Baštenski čubar je začinska biljka iz porodice usnatica, a često je ljudi zamene s njenim srodnim vrstama. Seje se u aprilu, koristi se u kulinarstvu i medicini, a odlično deluje i u borbi s lisnim vašima.
Baštenski čubar (Satureja hortensis) ili čubrica, čubrika je jednogodišnja začinska i lekovita biljka iz porodice usnatica. Raste na području jugoistočne Evrope i zapadne Azije, a na području Sredozemlja nalazimo se kao samonikla biljka na kršnim i sunčanim planinskim obroncima. Takođe, raste i uz puteve i pruge, ali na kamenitim mestima.
Odlikuje se ravnom i vrlo razgranatom stabljikom grmolikog oblika. Ima uske i duguljaste listove, a ispod njih se razvijaju sitni cvetovi. Biljka poraste na visinu od 30 do 40 cm.
Često se meša s primorskim čubrom (Satureja montana) ili s vresom (Calluna vulgaris) jer se za sve ove biljke koriste nazivi baštenski ili primorski vres. Smatra se da su sve tri vrste sličnog sastava i delovanja.
Prilikom kupovine semena i sadnog materijala, biljaka u lončanicama kao i svežeg ili sušenog začina pojedinih vrsta, svakako proverite botanički, odnosno latinski naziv kako biste znali o kojoj se tačno vrsti radi.
U povrtnjaku se uzgaja kao začinska biljka koja je već pomalo i zaboravljena u našim krajevima. Seme se seje u proleće, najčešće u aprilu direktno u zemlju koja mora biti dobro drenirana. Najbolje mu odgovara zemljište neutralne ili slabije kisele pH rekacije. Može se sejati na više mesta u bašti ili na gredice. Posejte ga uz mahune, pasulj ili luk. Poboljšava rast i ukus povrća.
Sporo klija pa zato nemojte pomisliti da setva nije uspela. Odgovaraju mu mesta s puno sunca i toplote, a kad jednom poraste, otporan je i vrlo dobro podnosi sušu, ali i hladnoću. Treba izbegavati sadnju u zaseni i područja koja su izložena vetru. Za vreme vrlo sušnih perioda ipak zahteva obilnije zalivanje.
Najbolje pretkulture za čubar su mahunarke poput boba i graška, zatim okopavine i strne žitarice. On je veoma pogodna pretkultura za uzgoj ostalog povrća i drugog bilja, jer zemlju ostavlja u rastersitom stanju i čisto od korova, a i koristan je u bašti jer sprečava pojavu lisnih vaši.
Najčešće se koriste vrhovi, ali se može koristiti i cela biljka. Bere se pre ili za vreme cvetanje, a za sušenje je najjednostavniji način iseći stabljiku tik iznad zemljišta, povezati u snop i sušiti obešenu na suvom, tamnom i prozračnom mestu. Kada se osuši, sitno se isecka i može se koristiti kao začin.
Čubar se dodaje u različita jela, a svojim ljutkastim ukusom podseća na biber. Manje iritantno deluje na sluznicu želuca i creva pa je zdraviji od bibera. Mirisom podseća na origano, timijan i majčinu dušicu. Njegovo bitno svojstvo je da deluje protiv nadutosti pa se dodaje u jela poput pasulja, boba, graška i drugih mahunarki.
Koristi se i kao čaj koji dobro deluje na probavni sistem. Blagotvoran je u lečenju proliva, kod želučanih i crevnih grčeva, a dobar je i za dijabetičare.
Tagovi
Autorka
