Gljiva koju je Marijan Rogović nedavno pronašao u šumi iznad Zlatarskog jezera bila je teška 4,6 kilograma što se u ovom kraju ne pamti. Dobro je rodila i druga pečurka, pa su veštiji dnevno mogli da uberu i po dvadesetak kilograma.
U njivi na Lazovom brdu, Marijan Rogović pronašao je nedavno gljivu puharu, verovatno najveću ikad ubranu u šumama iznad Zlatarskog jezera. Veličine je skoro tri fudbalske lopte i teška čak 4,6 kilograma, pa najstariji meštani kažu da u svom životu nisu videli ništa slično. Pečurka je ove godine u jugozapadnoj Srbiji dobro rodila, a ubrano je i nekoliko vrganja rekordne težine.
Džinovsku puharu u Ojkovici kod Nove Varoši ubrao je mlađi Marijan Rogović koji ovih dana slavi punoletstvo, ali je slikanje sa neobičnim "ulovom" prepustio dedi Marijanu (70) po kome je i dobio ime.
Samonikle gljive: Kako ih pravilno očistiti, zamrznuti, sušiti i čuvati?
"Danima se belela kao sneg u travi iza kruške, naspram naše porodične kuće. Prvo sam mislio da je vetar doneo plastičnu kesu. Poslao sam unuka da proveri o čemu se radi. Nisam mogao ni pretpostaviti da je u pitanju pečurka, a on je eto ubrao grdosiju", kaže za Agroklub stariji Marijan Rogović.
Puhara je, kažu poznavaoci gljiva, jestiva i ukusna dok je mlada, pa će ova iz Ojkovice završiti na trpezi.
"Predao sam je jednom od lokalnih otkupljivača, a on će je, kaže, poslati svom gazdi u Italiju, gde je puhara često na meniju sladokusaca. Kod nas se ne otkupljuje, pa za nju nije formirana ni otkupna cena, ali smo se lako dogovorili."
Šta su osnovna gljivarska pravila i koji su simptomi trovanja?
Vremenske prilike su ovog leta pogodovale pečurkama, pa su rodile kao nikada pre. U berbu se dalo i staro i mlado, a veštiji su dnevno mogli da uberu i do dvadesetak kilograma. Za mnoge je sakupljanje pečurki značajan izvor prihoda, bez koga ne bi mogli da kupe ogrev, zimnicu ili knjige za decu. Prve ubrane vrganje otkupljivači su plaćali i do 600 dinara, a li je cena kasnije pala na 150 - 200 dinaara.
Zijad Čuturić iz susednog Prijepolja pečurke sakuplja već 40 godina, uglavnom vrganj i lisičarku. U sezoni, kaže, "ubere" od 500 do 600 evra.
"Da je cena bila bolja, ove godine zaradio bih najmanje hiljadu evra. Ne pamtim da je ovako dobro rodila, bilo je da je 'zgrćeš lopatom'. Ali i sa ovim više sam nego zadovoljan. Pečurku berem, od svoje sedme godine. Već tada sam od svoje zarade mogao sebe da opremim za školu. Kasnijih godina, kada sam upoznao teren i mesta gde gljiva raste, mogao sam da zaradim i mnogo više", kaže Čuturić.
Pečurka se u šumama Zlatara, na granici između ove dve opštine, bere sve do u kasnu jesen. U planinskim selima, do kojih retko stižu otkupljivači, meštani ubranu pečurku uglavnom suše i predaju je kasnije u suvom stanju. Takva pečurka se bolje plaća, pa je često suše i drugi berači.
"Ove godine sam imao 50 kilograma suve pečurke, pet puta više nego obično. Prvo kolo otkupljivači su plaćali nešto više od 2.000 dinara za kilogram. Kasnije je porasla ponuda, pa je cena pala na 1.500 dinara, mada je zbog odličnog kvaliteta, realno, vredela mnogo više."
Pečurka ubrana u ovom delu Srbije izuzetnog je kvaliteta, pa gotovo sve što se otkupi ide u izvoz. Njenim otkupom bavi se više firmi. Preduzeće "Interfood 60" iz Čačka ima svoja otkupna mesta u Novoj Varoši, Prijepolju, Brodarevu i Priboju, na kojima u sezoni otkupi u proseku 25 tona gljiva.
"Ovo je jedna od najboljih sezona što se tiče roda. Pored lisičarke i vrganja otkupljuju se i crna truba i laktarijus. Smrčak je u Srbiji zabranjena vrsta i ne otkupljuje se, kao i Amanita caesarea u narodu poznata kao jajčara. Za svaku vrstu mora da se traži dozvola od Ministarstva poljoprivrede i ekologije, bez koje nema ni otkupa ni izvoza", kaže Bojan Vujošević, tehnolog i rukovodilac proizvodnje u preduzeću "Interfood 60" .
Tagovi
Autor
