Ovogodišnji Međunarodni dan posvećen je temi "Obnova šuma: put oporavka i blagostanja" koja je ključna u rešavanju kriza povezanih s klimatskim promenama i gubitkom biološke raznovrsnosti.
Obeležava se Svetski dan šuma, a 21. marta proglašen je njihovim davne 1971. godine kada je odlučeno da će se na taj datum podsetiti na povećanje svesti i o značaju koje doprinose našoj zajednici.
One su naša pluća i fabrika kiseonika pa su ujedno i sistem za održavanje života. Pokrivaju 30 odsto kopnene površine i ugošćuju 80 odsto svetske kopnene biološke raznovrsnosti sa više od 60 hiljada drvnih vrsta.
Njihov ovogodišnji Međunarodni dan je, prema odluci Foruma o šumama Ujedinjenih naroda (UNFF) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), posvećen temi: "Obnova šuma: put oporavka i blagostanja". Dakle, glavni aspekt je njihova regeneracija i održivo upravljanje koje pomaže u rešavanju kriza povezanih sa klimatskim promenama i gubitkom biološke raznovrsnosti.
Mogu apsorbovati ugljenik iz atmosfere i skladištiti ga u zemljištima, stablima i biomasi, ublažujući tako učinak štetnih emisija. Ali, klimatske promene su im nanele brojne štete poput požara, suše i napada štetočina poput potkornjaka.
Njihovo postojanje je važno i zbog robnih i uslužnih dobara koje pružaju mogućnosti za razvoj, podstičući ekonomsku aktivnost koja stvara radna mesta i poboljšava život. Oko 1,6 milijardu ljudi direktno zavisi od njih zbog hrane, skloništa, energije, lekova i prihoda.
Poražavajuć je podatak da svet svake godine izgubi 10 miliona hektara šumskih površina, što čini 12 do 20 odsto globalnih emisija štetnih gasova koje doprinose klimatskim promenama. Dodatni problem je i degradacija zemljišta koja pogađa gotovo dve milijarde hektara, što je područje veće od Južne Amerike.
Što se tiče Evropske unije, čak 45 odsto njenih površina čine šume, odnosno blizu 182 miliona hektara. Od toga je 131 miliona hektara dostupno za snabdevanje drvima. Osim toga, one pružaju i druge proizvode poput plute, smole, tanina, stočne hrane, lekovitog i aromatičnog bilja, voća, orašastih plodova, gljiva, semena, meda, ukrasnog bilja i slično.
Čak 60 odsto je u privatnom vlasništvu, a broje ukupno 16 miliona vlasnika. Dalje, od 2015. godine pošumljeno je područje veličine Grčke, a tada je otprilike 420.000 preduzeća bilo aktivno u drvnoj industriji, a oko pola miliona ljudi radilo u tom sektoru.
Kako bi opstale, sačuvala se klima i radna mesta važno ih je zaštititi. Evropska unija to čini Zajedničkom poljoprivrednom politikom uz koju zemlje članice mogu finansirati mere šumarstva kroz nacionalne programe ruralnog razvoja. Te su mere usmerene na njihovu zaštitu, čineći ih otpornijim na klimatske promene i štiteći njihove višestruke funkcije.
Strategijom EU biološke raznovrsnosti za 2030. Evropska komisija (EK) želi doprineti zaštiti i obnovi šuma. Cilj je povećati površinu njihovom pokrivenosti, njihovu otpornost i ulogu u vraćanju gubitka biološke raznovrsnosti te ublažiti uticaje klimatskih promena. Međutim, EK radi i na novoj šumarskoj strategiji čiji je cilj do 2030. godine da posadi tri milijarde stabala.
Podsticaji za agrošumarstvo mogli bi da budu deo budućeg ZPP-a?
Istovremeno se opšte i zdravstveno stanje šuma u Evropi progresivno pogoršava i kao zadatak društva nameće se saniranje takvog stanja. Stoga ne zaboravite da vodite brigu o njima i provodite svoje vreme u njihovoj blizini jer to ima brojne pozitivne uticaje na ljudski organizam. Tu su jačanje imunološkog sistema, snižavanje krvnog pritiska, ali i opuštanje.
Pogledajte promotivni video povodom ovogodišnjeg obeležavanja Dana šuma:
Tagovi
Autorka
