Gljivari kažu da je ove godine kišno proleće veoma pogodovalo rastu pečuraki u šumama valjevskog kraja i apeluje na građane da budu vrlo oprezni.
Na Infektivnom odeljenju valjevske bolnice, od kada je počela sezona branja gljiva, troje sugrađana zatražilo je medicinsku pomoć zbog trovanja, a kao i ranijih godina, jestive lisičarke zamenili su otrovnim zavodnicama. Iz godine u godinu, broj onih koji samoinicijativno idu da beru pečurke, smatrajući da dovoljno znaju, varira, a ova oblast još uvek nije uređena.
Gljivari kažu da je ove godine kišno proleće veoma pogodovalo rastu pečuraki u šumama valjevskog kraja i apeluje na građane da budu vrlo oprezni.
"Ove vremenske prilike pogodovale su izgleda jedino pečurkama. Kad ima pečuraka, ima i trovanja, ljudi se igraju sa životom, a trebalo bi da obrate pažnju šta beru ili kupuju. I dalje imamo situaciju da se na pijacama prodaju gljive, pa čak i rizične. Logično je da kad odete na pijac, to je javni prostor, očekujete da je neko izvršio kontrolu - ali, nije! Kako to biva kod nas, mi lečimo posledice, a to mnogo košta, umesto da se pozabavimo preventivom", kaže Dragić Tomić iz Gljivarskog društva Valjevo.
Ljudi se u Srbiji najčešće truju zavodnicama, a srećom, to nije smrtno opasna gljiva. Najopasnije kada se sa svojom dvojnicom pomeša zelena pupavka i to je ono što prvo berači moraju da nauče. Opasnost preti od velikog broja rizičnih pečuraka, gde postoji velika sličnost između jestivih i onih koje to nisu, tako da ko nije u stanju da to prepozna izlaže se velikom riziku, ali Tomić ističe da Romi nikada ne greše kada beru pečurake.
"Više od 20 godina kao članovi gljivarskog društva kontrolišemo prodaju pečuraka, mada nismo ni ovlašćeni ni nadležni. Ja sam više puta nailazio da se prodaju otrovne gljive, pokušavao sam da pričam sa tim prodavcima, ali pošto nisam uspeo, kupio sam ih i bacio u kontejner. Ono što mogu da kažem iz iskustva, nikada nisam video da Romi prodaju rizične ili otrovne gljive. Oni su nepogrešivi, kako, ne znam, ali je tako."
Snežana Petrović iz Gornje Grabovice kod Valjeva, već godinama prodaje pečurke na valjevskoj pijaci.
"Svake godine berem na istom području; Carić, Brankovina, Družetić, Blizonjski vis, u zavisnosti gde ih ima. Zekice, mlečnice i vrganje prodajem, mušterija ima, a učili su me deda, baba, naši stari, pa znamo", kaže Snežana uz osmeh.
"Ima dosta onih koji dođu, uzmu pečurke, zgledaju ih, prevrću, okreću, pa onda idu da beru sami i onda završe u bolnici. Ja sam viđala da ljudi prodaju nejestive pečurke ovde na pijaci i sklonim ih. Nije vredan nečiji život za 50 ili 100 dinara koliko košta kamarica pečurki. Moraju ljudi da paze od koga kupuju."
Ono što Gljivarsko društvo pokušava već dve decenije je preventiva, pre svega da ljudi saznaju što više o pečurkama, ali i da im pomognu da budu bezbedni ukoliko vole da ih jedu. Jedna od kampanja je i rad sa najmlađima, da se oni edukuju.
"Od 1996. godine organizujemo predavanja, štampamo brošure, organizujemo manifestaciju "Dani gljiva" i sve to u cilju da se što više ljudi upozna sa pečurkama. Želja nam je da edukujemo i one najmlađe, da oni nauče nešto, preko njih i njihovi roditelji i da tako širimo znanje i onda greške nema. Gljivarsko društvo već nekoliko godina nema svoje prostorije, imali smo neke dobijene od grada, ali su nam to oduzeli, pa sada nemamo neko mesto gde bi ljudi mogli da donesu gljive ili da dođu da se raspitaju i gde bi mogli da držimo edukacije i predavanja. Nadamo se da će doći neko ko će shvatiti značaj, da je život najskuplji, a da je preventive najbolja", zaključuje Tomić.
Najčešće trovanje u valjevskom kraju je sa zavodnicom koja se lako pomeša sa lisičarkom, a posebno je opasno kada se umesto zelene zeke ili divljih šampinjona ubere zelena pupavka jer su slične kada se pogledaju odozgo. Ali, pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni dok su mladi, imaju prvo rozikaste, a potom ti listići polako tamne i budu boje čokolade.
Biserka je jestiva gljiva i može se naći na pijacama, ali se lako može zameniti sa panterovkom koja je smrtno opasna. Dobra stvar je što na našim prostorima nema preveliki broj otrovnih gljiva, ali nažalost ni jestivih gljiva.
Tagovi
Autorka
