Pošumljavanje: Listopadne šume na obroncima Povlena

Na lokalitetu Magleša na obroncima Povlena u poslednjih četiri do pet godina osušio se veliki broj stabala smrče. Drveće starosti i do 80 godina dostiglo je svoj tehnički maksimum, a sušno vreme i bolesti ubrzali su da ovaj prostor ostane bez velikog dela šume.

"Akcija koja je bila u celoj Srbiji, a odnosila se na sadnju 50.000 sadnica, održana je i na Maglešu, a umesto četinara, posađene su autohtone vrste lišćara. Taj proces počeo je prošle godine, a nastavljen je i ove. To je obaveza svih nas, ne samo struke, a ovakvim akcijama doprinosi se da se okruženje ozeleni i učini prijatnijim," kaže Vladimir Lazić, iz Šumske uprave Valjevo. 

Za sat vremena zasađeno 303.150 sadnica - oboren Ginisov rekord

Ljubitelji šuma u akciji

Oko 15-tak volontera iz Valjeva i Beograda učestvovalo je u akciji sadnje 1.750 sadnica na površini od 70 ari. Razlozi zašto su došli su pre svega što vole prirodu i kako ističu, želeli su da daju svoj doprinos.

"Mi smo iz Planinarskog kluba Avanturista, svi smo pre svega ljubitelji prirode i prvi put smo na ovakvoj jednoj akciji, ali često dolazimo na valjevske planine, Povlen i Maljen i imamo ovde dosta prijatelja. Veliko je zadovoljstvo kada se posadi drvo i kad kroz nekoliko godina vidite da se primilo i da raste i da će biti tu narednih 50 ili 60 godina," kaže Goran Trbojević, član Planinarskog kluba Avanturista iz Beograda.

Umesto četinara posađeni lišćari

Umesto smrče, na području Magleša vratiće se stare autohtone vrste drveća i to bukva i gorski javor. U nekom manjem broju ostaće i četinari, više zbog vizuelnog efekta. 

"Nakon čiste seče u državnim šumama sledi sadnja novih sadnica i pošumljavanje je nešto što se mora promovisati više," kaže Srđan Živić šef Šumske uprave u Valjevu i dodaje: "Ova akcija je pokrenuta sa ciljem da se poveća šumovitost u Srbiji. Sada je ona 29 odsto, a cilj je da se dostigne 40%. Srbijašume godišnje posade između tri i pet miliona mladih sadnica. Na Maglešu smo posadili jednogodišnje sadnice na površini od oko 70 ari, koji su opredeljeni pred početak akcije, ali se na tome neće stati," naglašava Živić. Kada bi se pošumile sve površine kojima gazduju Srbijašume, podigla bi se šumovitost za 1 do 1,5 odsto.

Ogoljene površine u privatnom vlasništvu

Problem postoji sa površinama koje su ogoljene i koje treba pošumiti, ali su one u privatnom vlasništvu. "Srbijašume rade planski i kada se nešto poseče, zbog bolesti ili starosti drveta, kao što je slučaj na Maglešu, onda se taj prostor i pošumljava. Veliki problem predstavljaju klimatske promene, nije to samo ovde i na Maljenu ima dosta površina gde su se stabla osušila, ali se radi i na tome, da se ta stara, osušena stabla poseku i da se posade nove, mlade sadnice."

Za pošumljavanje na Maglešu izabrani su lišćari umesto smrče koja i nije originalno drvo ovih prostora. "Pre nekih 80-tak godina ovde je veštački podignuta šuma u kojoj je zasađena smrča," pojašnjava Živić.

"Ovo drveće dostiglo je svoj maksimum, a propadanje je počelo još 2012. godine, kada tri meseca nije bilo padavina, potom je krenula truležnica korena koja je dodatno oslabila stabla, a na kraju se pojavio i potkornjak. Ono što je dobro je, da se uspelo na vreme reagovati da se spase drvna masa i na Maglešu, ali i na Maljenu. Sada smo u fazi pošumljavanja, bukva je autohtona vrsta ovih prostora, ona je već počela da osvaja ovaj teren, a sadnjom novog drveća, ubrzavamo proces pošumljavanja. Za nekih 40-tak godina promeniće se potpuno vegetacija na ovom prostoru, polako će se potisnuti četinari. Biće to bukova šuma, nešto javora, graba. Lišćari koji su bili ovde, nismo ih dirali," zaključuje Živić.