Američki "džemsovi" i ruski "zilovi" mogu se videti maltene u svakom drugom seoskom dvorištu. U funkciji je dvadesetak kamiona, a još toliko žitelji Vete koriste za stare delove.
Belopalanačko selo Veta bilo je sredinom prošlog veka poznato po vrednim stočarima koji su na Suvoj planini čuvali brojna stada ovaca i krava, ali se sa odlaskom mladih u gradove i gašenjem sela smajivao i broj stada. Preostali stanovnici su, malo po malo, stočarstvo zamenili drvarenjem i već decenijama važe za vredne drvoseče koji dovoze stabla sa najudaljenijih planinskih vrleti.
Ono što je posebno neobično je to što meštani u planinu odlaze starim vojnim kamionima kojima je odavno mesto u muzeju. Američki "džemsovi" i ruski "zilovi" mogu se videti maltene u svakom drugom seoskom dvorištu. U funkciji je njih dvadesetak, a još toliko žitelji Vete koriste za stare delove. Niko od Vetanaca ne zna koliko su ti teretnjaci stari, ali prema njihovim rečima, izvesno je da su "džemsovi" stariji jer ih je američka vojska koristila u Drugom svetskom ratu, dok su ruski "zilovi" korišćeni u posleratnom periodu.
Prvi američki kamion stigao je u to selo osamdesetih godina prošlog veka i dovezao ga je mešetanin Miša Đorđević.
"Pre nego što ga je Miša dovezao, iz sela se u planinu išlo putem koji je na pojedinim mestima bio ukopan u brda i 25 metara. Jedva se prolazilo zaprežnim vozilima. Posle kiša, krave i volovi su se upadali u blato do stomaka. Tim kamionom Miša je dovezao sa planine kamenje i nasipao put, što je svima mnogo značilo", kazao je Momir Kocić koji je inače penzionisani policajac.
Prema njegovim rečima, vrlo brzo nakon što je u Vetu stigao prvi američki, krenuli su i ostali meštani da nabavljaju te teretnjake.
"Kupovali su ih na vojnim otpadima, kao što su se i ostalim stvarima snabdevali tamo, jaknama, odećom, čizmama. Jedno vreme je selo izgledalo kao da je u njemu vojna jedinica smeštena", priseća se Kocić.
Kako je kazao, nakon raspada Jugoslavije i povlačenja vojske iz kasarni na području SFRJ, meštani su na licitacijama na vojnim otpadima počeli da kupuju ruske "zilove". Oko 90 odsto ruskih, dodao je, kupljeno je u Vranju, a oni su se pokazali još bolji za strme terene jer su širi imaju deblje gume i stabilniji su.
"Sada se više koriste 'zilovi' jer se i dan danas u Vranju mogu da nabave za njih delovi, dok delovi za 'džemsove' ne mogu da se kupe, jedino da se skinu sa starih kamiona. Guma sedmica za američke više nema pa ljudi koriste osmice. Mogu i one da se koriste, samo malo više izdignu mašinu", rekao je Kocić.
Navodi da svi pomenuti kamioni, "lepo rade i lepo služe", a kvarovi se dešavaju jedino ako se precene mogućnosti vozila.
Vetanac Sreten Stojić izjavio je da pojedini kamioni koje meštani koriste imaju verovatno 100 godina, ali da i dalje nisu za staro gvožđe.
"Pogodni su za planine i za teren, jer su jaki. Kvare se, ali se popravljaju. Neki su prevezani na plin, da bi se smanjila potrošnja. Odavno, naravno, ne mogu da se registruju i da se voze na drugim mestima osim u šumi", rekao je Stojić.
U godinama posle Drugog svetskog rata u Veti je bilo oko 200 domaćinstava, sa skoro 1.000 stanovnika. U selu sada stalno živi svega 36 ljudi, ali još toliko meštana tu živi tokom leta kako zbog toga što obrađuju svoje voćnjake i njive, tako i zbog drvarenja, naravno uz pomoć pomenutih teretnjaka.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
