Paulovnija - materijal, med, stočna hrana

Kada se govori o paulovniji, najčešće se govori o hibridima Paulownia elongata, odnosno biljci prilagođenoj evropskim klimatskim uslovima, koja je nastala ukrštanjem Paulownia elongata i Paulownia fortunei. Rod paulovnija uključuje 20 različitih vrsta.

Sadnice paulovnije

U svetu važi za najbrže rastuće drvo, zbog čega se sa pravom može nazvati drvetom budućnosti. Na tržištu postoji više tipova sadnog materijala.

Jednogodišnje sadnice

Radi se o najjačem i najizdržljivijem tipu sadnog materijala, koji će u prvoj godini nakon čepovanja (rezanja nadzemnog dela) dati najbolje rezultate, a moguće ga je saditi u proleće i u jesen. Jednogodišnje sadnice su odrvenele biljke, cele ili skraćene na dužinu od oko 50 cm, sa golim korenom. Manja je potreba za održavanjem međuredova i korova u nultoj godini, jer biljka započinje sa svojim rastom već na visini od pola metra.

Kontejnirane sadnice

Biljka će pretrpeti šok od presađivanja i nastaviti sa rastom, jer se presađuje sa zemljom u kojoj se nalazi.

Kontejnirane sadnice - mladice

Radi se o sadnicama prilagođenima za veće zasade, gde su cena ulaganja i brzina sadnje od većeg značaja.

Drvo paulovnije se lako farba

Drvo vrste paulovnija je lagano (prosečno 304 kg/m³) i izuzetno čvrsto, svetle je boje i lako se farba. Za dve do tri godine dostiže visinu od 10 m do 12 m. Za sedam godina dostigne obim od 30 cm, a po jednoj biljci dostiže do 1m³ drveta.

Paulovniju nazivaju "drvo-feniks", jer nakon seče iz panja potera novu mladicu, koja se iznova može eksploatisati. Reč je o nesumnjivo najbrže rastućem i najisplativijem stablu na Zemlji.

Paulovnija uspeva i na lošijem zemljištu. Zbog visokog udela tanina, razvila je otpornost prema različitim štetočinama, pa zaštita od insekata i bolesti gotovo da i nije potrebna. Potrebna je zaštita od divljači, dok su biljke još mlade.

Medonosna paulovnija

Ima medonosna svojstva, jer u jednoj sezoni drvo posađeno na jednom hektaru daje između 900 i 1.000 kilograma nektara. Med od paulovnije je kvalitetan, svetao, aromatičan, po boji se može uporediti sa bagremovim medom. Lekovit je i može da pomogne u lečenju bronhitisa i drugih respiratornih bolesti, a takođe i da poboljša rad žuči i jetre i probave uopšteno.

Paulovnija kao stočna hrana

Paulovnija kao stočna hrana koristi se zbog visokog udela belančevina (20%) i različitih mikroelemenata, što je čini izuzetno kvalitetnim i probavljivim krmivom. Za proizvodnju stočne hrane sadi se u sklopu 4.000 biljaka po hektaru, koje se kose kada porastu 80-90 centimetara i daju šest do sedam otkosa na godinu.

Industrijska upotreba paulovnije

Paulovnija se u industriji koristi za izradu instrumenata, brodogradnji, avio industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta. Vlaknasta struktura sa vazdušastim porama, kao i otpornost na vlagu, uz postojanu formu pri ekstremnim uslovima, čine je izvrsnim izolaconim materijalom, koji se zbog ovih osobina koristi i pri izradi sapuna.

Za industrijske svrhe sadi se na razmak 5 x 4 ili 4 x 4 metra, sadi se između 500 i 625 sadnica po hektaru. Hektar zemljišta sa 625 stabala paulovnija za tri godine donese neverovatnih 57 tona drvne mase, a za 8-10 godina čak mogućih 190 tona.

Na svetskim berzama se najčešće prodaje pod svojim japanskim imenom "kiri".

U energetskoj nameni koristi se za izradu peleta i bioetanola, budući da ima izuzetnu energetsku vrednost. U režimu energetske sadnje, sadi se na razmak 2 x 3 ili 2 x 2 metra, dakle između 1.600 i 2.500 sadnica po hektaru.

Cvetovi paulovnije se koriste i u farmaceutskoj industriji. Listovi obima oko 70 centimetara sadrže do 15% azota, pa se koriste i u proizvodnji kvalitetnog humusa.

Foto: mailos / Bigstock/