U NP "Tara" markiran do sada najkrupniji medved Aleksandar koji će nosti ogrlicu sa kamerom. Medvedu Zoranu stavljena druga ogrlica, pa će istraživački tim dobiti podatke za pet godina kretanja ove jedinke i oko 35.000 podataka.
Ovih dana u Nacionalnom parku "Tara" tim sa Biološkog fakulteta u Beogradu koji predvodi profesor Duško Ćirović markirao je dva mrka medveda. Po prvi put će jedan od medveda nositi kameru, a drugi će pomoću GPS-GSM ogrlice dati oko 35.000 podataka o svom načinu života. Projekat praćenja stanja populacije i zaštite mrkih medveda od 2006. godine sprovodi Biološki fakultet iz Beograda u saradnji sa Nacionalnim parkom Tara, Prirodnjačkim muzejom iz Beograda i uz podršku nadležnih ministarstava i institucija.
Medvedi su uhvaćeni na hranilištu na Tari. Prema rečima profesora Ćirovića stavljanje GPS-GSM ogrlice sa kamerom se sprovodi u okviru projekta "Tajni život medveda", koji finansira "Telekom Srbija".
Čipovan najstariji medved na Tari: Miša ima više od 15 godina
"Taj medved kome smo stavili kameru je po prvi put markiran. To je do sada najkrupnija jedinka na Tari. Dali smo mu ime Aleksandar po čuvenom Aleksandru Velikom", kaže Ćirović.
Medved Aleksandar je starosti od oko 15 godina i težine 246 kilograma. Sa stavljenom ogrlicom sa kamerom dobiće se podaci pomoću kojih će se bolje razumeti ponašanje i ekologiju ove ugoržene vrste.
"Ogrlica ima takozvanu akcionu kameru. Zahvaljujući njoj imaćemo priliku da vidimo život medveda iz njihove perspektive. Aleksandar će nositi ogrlicu oko godinu i po dana, a zatim će sama spasti. Onda ćemo je uzeti i očitati sve podatke koji će nam biti jako dragoceni. Trebalo bi da bude oko 80 sati snimka", kaže profesor.
On objašnjava da će kamera na ogrlici praviti video zapise i da ima program koji je aktivira u određeno vreme i u različitim aktivnostima medveda.
"Kamera će se aktivirati samo jednom dnevno kada medved bude u hibernaciji. Kada bude u aktivnom periodu kamera će se aktivirati dva puta dnevno, ujuturu i predveče. I tu smo podesili da se aktivira zavisno od dužine dana."
Nakon stavljanja ogrlice tim je ostao još par dana da prati ponašanje Aleksandra.
"Nakon puštanja medved Aleksandar je bio dva do tri dana zbunjen zbog ogrlice, ali je potom nastavio normalno da se ponaša i kreće", kaže naš sagovornik.
Drugi mrki medved koji je markiran je već poznat ovom timu. U prvom susretu pre dve godine, sredinom 2019. godine, stavili su mu GPS-GSM ogrlicu i dali su mu ime Zoran.
"Medvedu Zoranu smo promenili ogrlicu. Orglica koju je nosio trebalo je da mu otpadne za par meseci. On će biti jedinstven jer će biti praćen pet godina. Tako ćemo imati 35.000 podataka šta je Zoran radio od svoje četvrte do devete godine života."
Taj medved, prvi put kada je uhvaćen imao je oko četiri godine i 113 kg, a sada posle nešto više od dve godine dostigao je 210 kg. On je, kako kaže naš sagovornik, odmah po puštanju nastavio normalno da se ponaša i kreće. Ogrlica za Zorana je obezbeđena zahvaljujući sredstvima Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Oba medveda su se ponovo vraćala na hranilište, što postoji velika mogućnost da i na Tari ostanu u toku zime.
Tim profesora Ćirovića do sada je markirao 20 medveda, od kojih 13 na Tari.
Osim naučno-istraživačkog aspekta, rezultati projekta pomoći će da se široj javnosti na pravi način predstavi jedna divlja životinja poput mrkog medveda i da se na taj način razbiju predrasude u vezi ove vrste. Rezultati ovakvog monitoringa medveda će omogućiti da se bolje razume njihova nemerljivo značajna uloga u šumskom ekosistemu, kao jednog od najvrednijih predstavnika biološke raznolikosti koji ima značajnu ulogu u očuvanju prirode.
GPS telemetrija u Srbiji koristi se od 1980-ih za praćenje životinja na većim udaljenostima. Svakoga trenutka, odnosno u određenim intervalima dobijaju se informacije o mestu, poziciji na kojoj se nalazi markirana životinja.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
