Koja prašuma u Srbiji ima stoletna stabla bukve i zašto su ona važna?

Hodati stoletnim šumama, mekanim tepihom od lišća koje se taložilo vekovima, nestvaran je doživljaj. Možda zvuči neverovatno, ali u Srbiji još uvek postoje prašume, a jedna od njih, možda i najlepši primer, nalazi se u Zapadnoj Srbiji, Opština Krupanj, na planini Boranja, prirodni rezervat pod nazivom "Danilova Kosa".

Taj staus nosi od 1956. godine i od tada u rezervatu nije bilo nikakvih seča niti bilo kakvih drugih uzgojnih radnji. Februara 19. godine 2008. postaje strogi rezervat prve kategorije, a to zapravo znači da su na tom području zabranjeni radovi po bilo kom osnovu sem u naučne svrhe, a čak i šetnja ovom netaknutom prirodom mora biti najvaljena upravi.

U Srbiji pod šumom 30 odsto, a u Vojvodini svega šest procenata

"Danilova kosa" data je na upravljanje javnom preduzeću Srbija šume, šumskom gazdinstvu Boranja Loznica, šumska ispostava Krupanj.

Zaštićene vrste, čije je sakupljanje zabranjeno

Rezervat prirode "Danilova kosa" stavljen je pod zaštitu da bi se očuvala izvorna šumska zajednica planinske bukve u kojoj dominira ova vrsta sa izuzetno retkim primercima starim i po 200 godina, ali i stanište te zajednice sa brojnim biljnim vrstama, kao što su zelenika, rebrača, kostrika i vrstama ptica (crna žuna, mišar, kratkokljuni puzić i druge) koje su zaštićene kao prirodne retkosti a u interesu su nauke, obrazovanja i kulture a branje i sakupljanje biljaka ili gljiva sa ovog područja strogo je zabranjeno.

Prema rečima revidnog inženjera Novaka Sredojevića, "Danilova kosa" se nalazi na katastarskoj opštini sela Brštica pod brojem 999. Površina rezervata iznosi 6,73 hektara i sve je u državnoj svojini u okviru gazdinske jedinice istočna Boranja, odeljenje 132, odsek B.

"Ovo je čista bukova šuma na nadmorskoj visini od 680 do 750 metara, a procenjuje se da je starost nekih stabala i preko 200 godina. Ono što je posebno interesantno i za laike, a pogotovo ljude koji se bave ovim poslom je da je zapremina po jednom hektaru 668, a na celoj površini zapremina iznosi 4632 metara kubnih. Godišnji zapreminski prirast po hektaru je 7,7, a na godišnjem nivou na celoj površini rezervata zapremina se uvećava za 51,7 metra kubna. Ove brojke govore o kakvim stablima je reč", precizirao je Sredojević.

Sama se obnavlja i opstaje

"Danilova kosa" i ostale prašume u Srbiji pokazuju nam kako bi priroda i šume izgledale da nema ljudi. Stabla koja padnu, sruše se od starositi ili nekog drugog razloga ostaju na tom mestu, prepuštena su insektima i apsolutno je sve u rukama prirode. I to savršeno funkcioniše. Bukve se naravno i prirodno obnavljaju i to na celoj površini ravnomerno, uočena su mlađa stabla starosti pet do 10 godina i ne treba da brinemo za opstanak ove prašume.

"Na svakih deset godina se obavljaju premeri svakog pojedinačnog stabla i na osnovu tih podataka procenjuje se njihova starost i prirast. U proseku stabala su visoka oko 45 metara i više, a ima ih 813, po poslednjem popisu i to su zaista retki primerci u Srbiji, zato i jesu svrstana u strogi prirodni rezervat. Sve da bi se videlo kako bi šuma sama regulisala svoj životni vek i kako bi izgedala bez uticaja čoveka", kaže Sredojević i napominje da je ovo čist primer šume prašumskog tipa, gde se mogu videti stabla koja su još vitalna, zdrava i ona koja su u fazi raspadanja, ima dosta bukvi koje su izvaljene, a koje će vremenom istruliti.

"Nište se ne dira. Da bi se zaštitio rezervat čak ni šetnja po njemu nije dozvoljena i morate imati dozvolu za kretanje po rezervatu. Ovakvih rezervata ima više u Srbiji i većih, ali nigde nema primeraka bukvi ovakvih dimenzija i karakteristika", napominje Sredojević.

Uslovi za prirodno obnavljanje bukovih šuma

I upravo to što je netaknuta, ova šuma uspela je da odoli vekovima. Iako je samo 6,73 hektara pod zaštitom države, svaki pedalj planine Boranje i njenih bukovih šuma pruža nezaboravan osećaj i čist vazduh koji nećete zaboraviti. Ako ste ljubitelji planina, na raspolaganju je i veliki broj planinarskih staza a na samo tri kilometra od rezervata, nalazi se planinarski dom "Šarena bukva" u kome se može i prenoćiti. Da li su lepša predvečerja ili svitanja na Boranji morate sami da procenite. 

Dabrovi u Krupnju: Od istrebljenja do velikog povratka na srpske reke

Bukove šume primer su najvećeg kvaliteta drveta u našoj zemlji, i imaju ogroman značaj jer su prirodni spomenici jedinstveni u Evropi. Njihovim očuvanjem stvoriće se uslovi za trajno i prirodno obnavaljanje bukovih šuma u Srbiji ali i njihovo proširenje.

Samo ovakvi rezervati sa stoletnim primercima sa svojim izvornim genima sposobni su za prirodnu regeneraciju i prilagođavanje svim uslovima i vremenima, kako sadašnjoj tako i budućoj opasnosti a na nama je da budemo svesni značaja postojanja prašuma u Srbiji i moramo nastojati da ih očuvamo jer time čuvamo i sebe i naša pokolenja.